„Између пожара у ‘Ћациленду’ и Резолуције Европског парламента о Србији важнија вест је, наравно, резолуција, јер тако оштра, јасна и недвосмислена порука овдашњем режиму није се у скорије време чула из ЕУ“, каже за Н1 историчар Милан Ст. Протић. Оцењује да му инцидент у „Ћациленду“ делује „монтирано и смишљено унапред, зарад реакције у јавном мњењу пред протест 1. новембра“.
Резолуција Европског парламента шаље оштру, јасну и недвосмислену порука овдашњем режиму и таква порука није се у скорије време чула из ЕУ“, каже Ст. Протић за Н1.
На питање шта неко ко не зна ништа о Србији може да закључи читајући Резолуцију ЕП, гост Н1 наводи:
„Да је земља неслободе, једног аутократског режима, прилично приземног, који примењује репресију према онима који су његови противници, са погледом ка Русији, што мислим да је кључ за све. И да оваква оштра реакција ЕП, поред свега осталог, има и ту мотивацију – да им је доста политике ове власти која стално у Москви тражи свог покровитеља и спонзора. Изгледа да је куцнуо час да се и то питање разреши“.
Ст. Протић мисли да није касно за ту реакцију ЕУ.
„Никад није касно. Србија је у таквом стању… јесмо, ми смо очекивали да ће ЕУ реаговати. Реаговао је и раније Европски парламент, можда не са овом жестином као до сада. Видели смо недавно и наступ Урсуле фон дер Лајен, који раније није био тако оштар. То значи да се у ЕУ ломе као и увек, између принципа и интереса, али у овој резолуцији је победио принцип. И то је охрабрење не само за нас, него и за саму ЕУ, јер овом резолуцијом је она потврдила онај темељ на коме је заснована“, нагласио је Ст. Протић.
Према његовим речима, не ради се директно о Србији, већ о тим принципима.
„Србија је ту само као пример негације оних принципа и начела на којима је саздана ЕУ и на којима се развијала скоро 70 година“, додао је.
У Резолуцији се тражи да се у Србију пошаље комисија која би се позабавила стањем демократије.
„То ћемо да видимо да ли ће да се деси и каква би овлашћења имала, и каква слобода би јој била дозвољена. Важно је да се то деси, али нисам претерани оптимиста“, оценио је историчар.
Како је рекао, оно што он примећује да се догађа је да се „овдашња власт и њен први човек истерају на чистину и да буде касно на којој је страни и ‘којем се царству приволео’“.
„То је намера не само Европљана, него и Американаца. Јер се и тамо, без обзира на оне усијане изјаве након Трампове победе, сада чују другачији ставови и ту се Србија нашла у незавидном положају“, додао је Ст. Протић.
На питање да ли ЕУ тражи реформе у Србији, изборне услове и демократију управо због Русије, Ст. Протић каже да је то један од мотива.
„И он није занемарљив. Не мислим да је једини, али је један од мотива. Јер то иде заједно, под руку, аутокрратија и наклоност Русији су нераздвојиве стране једне исте медаље. Све те држава у Бриксу, насупрот западној цивилизацији – све су аутократије… Чак иако бисмо узели да је Индија демократска земља у којој постоје касте. О овим другима да не говорим. Никада није постојала истинска демократија ван оквира западне цивилизације“, оцењује.
Ко су „патолошки лажови“
На све то, председник Србије поручује да у Европском парламенту седе „патолошки лажови„.
„Он је изгубио нерве, он је човек који не може да се контролише и то је била импулсивна реакција, то смо видели толико пута у његовом случају. Он и Србија се налазе у тешкој позицији, притиснути са обе стране. Одједном су искрсли тако велики проблеми са НИС-ом, сад и са гасом. Уз то има годину дана студентске протесте, и на крају му је дошла Резолуција ЕП. У таквој позицији нема паметног потеза“, рекао је Ст. Протић.
О томе шта је онда реално избор режима и СНС-а, да ли да настави по старом или да Србију претвори у демократску државу, Ст. Протић каже да „то јесте проблем“.
„Да је ова власт хтела да Србија буде демократска, она је довде не би ни довела. Тешко је очекивати да ће одустати од оваквог начина владања. Ја мислим да ће срљати све дубље и дубље, јер они другог пута немају. То поистовећивање власти, државе и њихових поступака је суштина њиховог погледа на свет“, изјавио је Ст. Протић.
У Резолуцији ЕП помињу се, као казне за Србију, замрзавање ЕУ фондова и санкције против појединаца.
„То јесте језик који овдашња власт најбоље разуме. Ове велике речи – демократски идеали, пароле – то значи нама, њима то не значи ништа, нити разумеју, нити их прихватају. То да ЕУ своје фондове који нису мали и који се гранају у различитим правцима, а већина наших грађана уопште не зна колико новца ЕУ овде долази, то ће разумети“, казао је Ст. Протић.
Шта нас чека 1. новембра?
Али, да би се то десило, иницијативу би морала да предузме Европска комисија.
„Много ће зависити од 1. новембра и тога да ли ће се студенстки и грађански протест наставити, омасовити. У том случају ЕК неће моћи да више буде оволико уздржана. Уколико то све пресахне, онда постоји опасност да ствари остану по старом, али ће проблеми у погледу НИС-а и гаса остати, и власт у Србији ће се наћи, а већ се налази, у озбиљном проблему“, сматра Ст. Протић.
На питање шта он очекује од протест 1. новембра, каже:
„Он би требало да буде најава, и то онако громопуцателна, новог таласа демонстрација и протеста у Србији, новог таласа ванредног стања, да се пошаље јасна порука и властима али и међународној заједници да се незадовољство и огорчење људи није завршило…“
Коментаришући писање штампе о пожару у „Ћациленду“, Ст. Протић оцењује да „цео догађај изгледа сумњиво“.
„Тешко ми је да кажем, мени је цео тај догађај изгледао врло сумњиво, као да је монтиран и смишљен унапред зарад реакције у јавном мњењу пред 1. новембар, да се они представе као жртве. Стално је игра у Србији ко је жртва, а ко насилник. И та замена теза је овом прииком примењена у највулгарнијем смислу“, сматра гост Н1.
Ст. Протић је изразио бојазан да тај инцидент може да „буде покриће за примену насиља у Новом Саду“.
„И да због тога мањи број људи дође у Нови Сад. Али сам сигуран да је и код власти и код Вучића тај 1. новембар датум који га брине и о коме веома размишља. Шта је у њиховим суманутим главама, заиста је немогуће видети. Надам се да ће бар међу некима се сачувати присуству духа и да тај 1. новембар неце имати неконтролисане путеве“, закључио је Ст. Протић.
Milan St. Protić Foto:FoNet/Milica Vučković
