Niški studenti u blokadi izglasali su većinom glasova da se ostalim kolegama iz preostala četirir Univerziteta uputi predlog za formiranje ekspertske Vlade Srbije. Šta to, pravno i politički gledano, znači?
Najpre, studenti nisu obznanili kako bi ta Vlada imala da izgleda, kao ni ko bi potencijalno bili njeni članovi, i neće – osim ako se oko predloga ne slože svi. Ipak, da se naslutiti da takva Vlada ne bi imala političke činioce.
U načelu, Vlada kakvu predlažu u svojoj formi je prelazna. Takva je, uostalom, svaka Vlada oročenog trajanja mandata, Vlada koja ima za cilj da ispuni konkretne ciljeve i razreši duboke društvene tenzije koji su se isprečili na putu normalnom funkcionisanju društva (pa ujedno i ispunjavanju četiri studentska zahteva). Korupcija, oličena u novosadskom zločinu u kom je stradalo 16 ljudi, i jeste uzrok takvim tenzijama danas.
Ipak, prelazna Vlada može biti različita u svojoj suštini. U novijoj srpskoj istoriji, isporobali smo samo jedan modalitet – prelaznu Vladu koju su činili predstavnici i vlasti i opozicije, koju bismo mogli nazvati i koncentracionom Vladom.
Kako podseća portal srpskog izdanja BBC, posle 5. oktobra 2000. godine i pada režima Slobodana Miloševića, formirana je prelazna vlada sa ciljem da se obezbedi stabilnost i organizuju fer i slobodni izbori u roku od tri meseca.
Na njenom čelu bio je Milomir Minić iz SPS-a, a potpredsednici su bili Nebojša Čović iz Demokratske opozicije Srbije (DOS) i Spasoje Krunić iz Srpskog pokreta obnove (SPO), što je uglavnom jedna od karakteristika prelazne vlade – u njoj učestvuju svi relevantni politički akteri iz vlasti i opozicije. Prelaznu vladu, podseća se u tekstu, treba razlikovati od tehničke vlade, koja „postoji od trenutka kada jedna vlada završi mandat, a mandat druge ne počne, čime se omogućava kontinuitet u prelaznom periodu.“
Osim toga, Vlade koje nis u potpunosti političke i u kojima sede eksperti, imao je i SNS u minulim mandatima. Neki od tih eksperata – ekonomskih, sportskih, kulturnih – ispostaviće se kao „maskirani naprednjaci“, ali neki koji su posedovali istinsko znanje i autoritet, prosto su potrošeni od strane mašine režima. To, svakako, nije koncept koji su na umu imali studenti.
Šta kaže opozicija
Srpska opozicija izašla je krajem minulog meseca sa svojim viđenjem prelazne Vlade. Oni su je nazvali Vladom narodnog poverenja i ukratko su objasnili neke njene cilje i strukturu. Prema obrazloženju, koje je predstavio Miroslav Aleksić (Narodna partija), ta Vlada bi trajala 9 meseci, a njen cilj bio bi da ispuni minimum uslova za održavanje fer i poštenih izbora i da ispuni studentske zahteve. Što se tiče strukture te Vlade, ona u prvi mah nije predstavljena kao politička, već više kao ekspertska, a to je učinjeno konkretno ovim opisom: (u toj Vladi bi bile) osobe protiv kojih nikada nisu podignute krivične prijave zbog korupcije i nisu povezivani sa kriminalnim organizacijama“, i onda „prestaje da bude važno koje političko opredeljenje imaju“.
Iza ovog predloga stali su Zeleno-levi front, Stranka slobode i pravde, Srbija-centar, Narodni pokret Srbije i koalicija NADA. Predlog nisu podržale Demokratska stranka i Ekološki ustanak, koje su , rečima svojih lidera, čekale da vide studentski predlog za izlazak iz političke krize, koji bi, potom, podržali.
Na kraju, šta je sam predsednik Vučić, institucija koja predaje mandat budućem premijeru koji može da u Skupštini obezbedi većinu za izglasavanje zakonskih predloga i mera Vlade, misli o konceptu prelazne Vlade? Predsednik je u više navrata rekao da se toj ideji oštro protivi (koristio je i dramatičnu retoriku tom prilikom), ali je u poslednjim obraćanjima delimično reterirao, i rekao da će pristati na prelaznu Vladu – ako mu to predloži SNS.
Studenti i građani ispred Skupštine grada Novog Sada Foto: Nova.rs
Mihailo Jovićević Nova
