Почетна » Повишица од јавног новца за приватне увреде у парламенту

Повишица од јавног новца за приватне увреде у парламенту

од admin
0 коментар

 

Јављали су се за реч, са жаром говорили углавном о ономе што није било на дневном реду и што са конструктивном расправом која би требало да доведе до бољих решења и унапређења живота свих грађана није имало никакве везе.

Њихов рад најчешће се свео на обрачун са невидљивом опозицијом и похвале Влади и председнику Србије. Инсерти који су дељени на друштвеним мрежама многе су натерали да се црвене: ако су то они који представљају грађане – какви су тек ти грађани?

Ипак, да ни тај „пробни рад” није узалуд утврдили су већ у првим месецима мандата када су им плате – као и осталима у јавном сектору – повећане.

Председник парламента у томе не види проблем јер посланици, оцењује, марљиво раде.

„Народна Скупштина је заиста имала ефикасан и напоран рад. За два месеца, откада сам изабран, било је осам седница, а у наредних десетак дана биће још три. И тако ће бити целе следеће године”, навео је Дачић у једном интервјуу.

Из овог би се могло закључити да бесомучно вређање опозиције, глумаца, чланова независних тела, новинара и медија, свих који безрезервно не аплаудирају властима и председнику сматра радом. Ефикасним и напорним за који су посланици заслужили повишицу – баш као и здравствени радници који месецима воде борбу против коронавируса или просветари који у новим условима епидемије не знају да ли школска година почиње или завршава, да ли да се снимају, телефонирају, шаљу поруке… и тако са стотинама деце.

У образложењу о напорном раду посланика председник парламента је пропустио да наведе да се све дешава у години када они ван јавног сектора не само да не рачунају на повишице, већ многи међу њима због епидемиолошких мера које су на снази од марта немају могућност ни да раде, када су многи из сивог сектора остали без зарада, када готово да не постоји запослени коме отказ није реална претња…

Пратећи рад већине посланика пристојан свет у Србији осећа истинску срамоту – оно што некада није имало цену и није могло да се купи. Биће да данас може, само зависи има ли ко да плати и колико.

Инсајдер

Можда ти се свиди

Оставите коментар