Да се данас одржавају избори, у сценарију у којем на изборе излазе само студентска листа (листа професора, радника, пољопривредника, стручњака, подржаних од стране студената), покрет на челу са Александром Вучићем (СНС, СПС, Заветници) и странке мањина, 54.8 одсто грађана Србије би гласало за студентску листу, док би за Вучићеву листу гласало 42,1 одсто.
Такође, уколико би целокупна опозиција (грађанска и „десна“, Крени-промени, др Милић и др Несторовић) изашла уједињена на изборе, освојила би 10,2 одсто, студентска листа – 45,9, а покрет на челу са Александром Вучићем још мање него у првој варијанти – 41,4 одсто, показују најновија истраживања у које је Данас имао увид.
Наиме, агенција Спринт Инсигхт урадила је од 23. јуна до 5. јула ове године истраживање јавног мњења, методологијом „лице у лице“ са 1.458 испитаника у Србији. Фондација Better Future for Serbia је наручила ово истраживање као део шире “crowdfunding” иницијативе коју предводи српска дијаспора.
Просечна старост испитаника била је 49 година, а истраживање је у обиму обухватило 61,6 одсто градску, а у 38,4 одсто руралну средину. Тако да је четвртина испитаника из Београда, сличан проценат је и из Војводине, као и из осталих делова Србије.
„Тешко се живи, сналазимо се некако…“
Назначимо и да када је реч о нивоу степена образовања, највише испитаника има завршену средњу школу, 43,6 одсто, док је сличан проценат оних са основним и оних са факултетским и вишим образовањем.
Више од 11 одсто испитаника се изјаснило у истраживању да „јако тешко живи“, имајући у виду финансијску ситуацију, а највише њих је рекло да се некако сналази, али и да је то далеко од било какве стабилности – чак 47,9 одсто. Да ситуација није лоша, да се има довољно новца за потребе, рекло је 35,6 одсто, а само 4,7 одсто је истакло да има довољно новца и да о њему не брине.
Испитаници из овог истраживања најчешће прате политичка дешавања у Србији путем телевизије, чак њих 46,6 одсто. На другом месту су друштвене мреже, 27,9, док се преко онлине портала и новина обавештава њих13,2 одсто. Штампане медије прати тек нешто мање од један одсто испитаника, док скоро 10 одсто уопште не прати политичка дешавања.
Демократија или „чврста рука“?
Да је демократија боља од било ког другог облика владавине сматра 46,9 одсто испитаника, а да је чврста рука боља од демократије, у одређеним околностима – сматра њих 24,3 одсто.
Интересантно је да су се у истом проценту изјаснили и они који сматрају „да су за људе као они сви режими исти“ – 24,2 одсто.
Да тренутна власт води Србију у лошем правцу, сматра чак 53,5 одсто, док се за „добри правац“ определило 33,5 одсто.
Према мишљењу испитаника о томе шта су главни узроци економског пада о којем прича власт, највећи број њих је навео корупцију и неефикасно управљање јавним средствима – 30,7 одсто. Немали број њих навео је и студентске блокаде и друге облике грађанског отпора – 16,4 одсто.
На питање, ако размишљамо о свету као подељеном у две групе земаља, једну вођену Кином и Русијом, а другу вођену Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом, где бисте желели да Србија својом политиком припада – 16,7 одсто се определило за Источни блок, док се њих 28,5 одсто изјаснило за несврстану позицију, али ближу Истоку,а за ону ближу Западу чак десет одсто мање -18,5 одсто.
Интересантно је да се за опцију – не знам – определило чак 25,3 одсто.
И даље више гласова за него против чланства у ЕУ
Када би се сутра организовао референдум за улазак у Европску унију, победила би опција која привуче више гласова неодлучних. Тренутно је 41 према 40 процената у корист чланства, али је велики број неодлучних – чак 18,2 одсто.
Грађанке и грађане Србије највише брину следеће ствари у Србији – раст цена хране и услуга, урушен здравствени систем, низак животни стандард и сиромаштво, корупција и криминал, и несреће изазване корупцијом и нестручним радом, показало је ово истраживање.
Новак Ђоковић најпожељнији на студентској листи за изборе
Када је реч о томе кога би испитаници највише волели да виде на студентској листи, прво место заузима тенисер Новак Ђоковић.
Ту су и ректор Владан Ђокић, фудбалер Немања Видић, Алек Кавчић, Мило Ломпар, Дејан Бодирога, Јово Бакић, Драган Јовановић…
Највеће поверење и даље у цркву и војску… следе студенти и професори
Истраживање је показало да највећи број грађанки и грађана Србије има поверење у цркву и војску. На трећем месту су студенти, а на четвртом универзитетски професори – Академска заједница.
Имајући у виду висок степен поверења коју су изразили у односу на цркву, интересантно је назначити да су испитаници на питање о томе како виде позицију цркве када су у питању студентски протести због пада надстрешнице, одговорили да црква не би требало да се меша у та питања. Њих чак 42,6 одсто. Нешто више од 22 одсто се изјаснило да црква треба више да подржи студенте који протестују.
Скоро 57 одсто испитаника одговорило је са „да“ на питање – да ли је несрећа у Новом Саду код вас пробудила сумњу и у друге пројекте реализоване од стране ове власти.
Њих 35,2 одсто одговорило је одрично.
Такође, на питање да ли се власт понела одговорно након пада надстрешнице и смрти 16 људи у Новом Саду, њих 52,6 одсто одговорило је – не, док се проценат оних сматрају да јесте креће око 35 одсто.
О томе да у потпуности подржавају студентске протесте и студентски ангажман по питању пада надстрешнице, изјаснио се највећи проценат испитаника – 32,2 одсто.
Нешто више од 27 одсто рекло је да у потпуности не подржава. Број оних који сматрају да власт у потпуности није испунила захтеве студената у блокади везано за пад надстрешнице, већи је од 50 одсто, док је 31,6 одсто рекло да јесте.
Захтев за расписвањем ванредних парламентарних избора, који су студенти објавили 5. маја, подржава „у потпуности“ 33,1 одсто, док је оних који „углавном подржавају“ –18,2 одсто. Број испитаника који су се изјаснили да уопште не подржавају, обухвата проценат од од 27,4 одсто, а проценат оних који су рекли да – углавном не подржавају – је 9,5 одсто.
На питање да ли подржавате актуелну републичку власт на челу са Александром Вучићем, апсолутно одрично је одговорило 42,3 одсто, док је оних који су одговорили са „углавном не подржавам“ било – 12,8 одсто.
Тек 26,8 одсто испитаника рекло је да у потпуности подржава актуелну власти, а њих 11,8 да „углавном подржава“.
„Пре сам веровао Вучићу, а сада…“
Чак 39,9 одсто испитаника одговорило је на питање о томе какав је ваш став према Александру Вучићу од пада надстрешнице и студентских блокада, да му није веровао ни раније а камоли сада.
Њих 34,2 је рекло да није изгубило поверење, а 12 одсто је то поверење – изгубило.
Foto: Vladislav Mitić/Nova.rs,Antonio Ahel/ATAImages
