Да ли ће неки изборни слоган остати упамћен и након завршетка кампање највише зависи од тога колико је препознатљив, допадљив и оригиналан, а оне најефектније памтимо чак и годинама после избора. У протекле 33 године, колико је прошло од обнављања вишестраначја у Србији, за народне посланике гласало се тринаест пута, а изборне кампање обележили су и мање или више занимљиви и успешни страначки слогани.
У наставку текста подсећамо вас на 142 изборна слогана политичких партија и коалиција у кампањама за парламентарне изборе у Србији од 1990. године.
Избори 1990. године:
На прве парламентарне изборе од обнављања вишестраначја грађани Србије изашли су 9. децембра 1990. године. Избори су били спроведени према већинском двокружном систему, Србија је била подељена на 250 изборних јединица, а на свакој од њих биран је по један народни посланик. Кандидате на изборима истакле су 44 политичке партије, коалиције или групе грађана.
Социјалистичка партија Србије ушла је у изборну кампању уз слоган ”Са нама нема неизвесности”, Демократска странка је поручивала ”Преломите паметно” и ”Време је”, док се Српски покрет обнове определио за слогане акрониме, попут ”Снага, победа, обнова” и ”Сутра почиње одмах”.
Избори 1992. године:
За други сазив Скупштине Србије гласало се већ 1992. године, а избори су били одржани 20. децембра. Већински изборни систем с претходних избора замењен је пропорционалним, а Србија је била подељена на девет изборних јединица. Изборне листе су поднеле укупно 104 партије, коалиције или групе грађана, од којих је само њих седам имало кандидате за посланике у свим изборним јединицама.
Изборна кампања трајала је непуна два месеца и углавном се сводила на јавне скупове, телевизијске спотове, убацивање летака у поштанске сандучиће, као и на бесомучно плакатирање сваке слободне површине на коју се плакат могао залепити.
Избори 1993. године:
Трећи по реду парламентарни избори од увођења вишепартизма у Србији одржани су 19. децембра 1993. године, а од претходног изласка на биралишта прошла су само 364 дана. На Никољданским изборима учествовале су 84 странке, коалиције или групе грађана, са укупно 5.163 кандидата.
Изборна кампања трајала је два месеца, а одвијала се у условима највеће економске кризе, рекордне хиперинфлације, масовног сиромашења становништва, ратног окружења и међународне изолације.
Избори 1997. године:
Гласање за четврти скупштински сазив одржано је 21. септембра 1997. године, први пут у редовном термину. Изборе је обележио бојкот дела опозиционих партија, које су се на тај корак одлучиле незадовљне одлуком власти да у само предвечерје избора промени број изборних јединица и подигне га са девет на 29.
Изборне листе предало је укупно 89 предлагача, а за 250 посланичких места надметало се укупно 2.533 кандидата. Изборна кампања трајала је нешто мање од два месеца, а паралелно с њом одвијала се и кампања бојкота.
Избори 2000. године:
Пети парламентарни избори, одржани 23. децембра 2000. године, били су први након петоктобарских промена, а њиховом расписивању претходила је измена изборног законодавства. Одлучено је да се народни посланици бирају у Републици Србији као једној изборној јединици, применом пропорционалног изборног система, уз цензус од пет одсто.
На изборима је учествовало само осам изборних листа, што је најмањи број учесника од 1990. године, а кампања која је претходила трећем ванредном изласку на биралишта трајала је непуна два месеца.
Избори 2003. године
Шесто по реду гласање за посланике у Скупштини Србије одржано је 28. децембра 2003. године. Четврти ванредни избори у вишестраначкој историји Србије организовани су према пропорционалном систему са једном изборном јединицом и непромењеним изборним прагом од пет одсто.
Изборне листе истакло је 19 странака, коалиција или група грађана, а за места у посланичким клупама надметало се укупно 4.245 кандидата. Кампања је трајала свега 45 дана, што је био и законски минимум, а странке су поруке бирачима углавном преносиле плакатима, закупом билборда и рекламног простора у медијима, јавним скуповима и кампањом „од врата до врата“.
Избори 2007. године:
Парламентарни избори 21. јануара 2007. године били су седми од увођења вишестраначја и први од стицања независности Србије након што је престала да постоји Државна заједница Србије и Црне Горе. Народни посланици су по пети пут бирани пре истека четворогодишњег мандата претходног скупштинског сазива.
У изборну трку ушло је двадесет политичких странака и коалиција, од којих је шест листа представљало мањине. Изборна кампања била је неуобичајено дуга – трајала је скоро два и по месеца, а протекла је углавном у позитивном тону. Странке и кандидати претежно су за промоцију користили медије, предизборне скупове, јавне догађаје, билборде, летке и плакате.
Избори 2008. године:
Осми по реду парламентарни избори одржани су 11. маја 2008. године, а гласало се поново у ванредном термину. Седми скупштински сазив, изабран у јануару 2007, у тренутку расписивања избора тек је био започео другу годину мандата.
Кандидате су истакле укупно 22 странке и коалиције, а подносиоци изборних листа били су у обавези да приложе и најмање 10.000 потписа подршке регистрованих бирача. Двомесечна изборна кампања оцењена је као енергична, а странке и кандидати су користили простор у медијима, јавне скупове, билборде, летке и плакате, као и непосредан контакт са бирачима на терену.
Избори 2012. године:
Девети парламентарни избори од увођења вишестраначја у Србији, одржани 6. маја 2012. године, били су тек други у редовном термину, а после две деценије у истом дану се гласало и за председника државе, посланике у покрајинском парламенту и одборнике у јединицама локалне самоуправе.
Изборне листе поднело је 18 странака и коалиција, од којих је било шест мањинских, а изборна кампања трајала је седам недеља. У кампањи су највише коришћени јавни скупови, медијске промоције, закуп огласног простора, билборди, плакати и леци. Као носиоци и промотери изборних порука наметнули су се партијски лидери, па је кампања попримила персонализовани карактер.
Избори 2014. године:
Јубиларни, десети по реду парламентарни избори одржани су 16. марта 2014. године и били су чак седми који су расписани пре времена. То је био први пут за скоро четврт века партијског плуларизма у Србији да се гласа у марту. Изборне листе поднело је укупно 19 странака, коалиција и група грађана, од којих је седам представљало националне мањине.
Изборна кампања била је друга најкраћа од 1990. године и трајала је свега 46 дана. Странке су претежно водиле лидерске кампање, за шта су углавном користили медије, јавне скупове, билборде, летке и плакате, а неколико партија водило је интензивну изборну кампању на популарним друштвеним мрежама.
Избори 2016. године:
Парламентарни избори одржани 24. априла 2016. године били су једанаести од увођења вишестраначја у Србији, а осми на којима се гласало у ванредном термину. Гласање за посланике у Скупштини Србије по први пут је одржано у априлу, а грађани Србије су на биралишта изашли трећи пут за непуне четири године. Изборне листе поднело је двадесет странака и коалиција, од којих осам мањинских.
Изборна кампања је формално трајала педесетак дана, а учесници избора комуницирали су са бирачима претежно путем јавних скупова и медија, уз теренску кампању “од врата до врата“, билборде, летке, плакате и страначке штандове. Део изборне кампање пребачен је и на друштвене мреже, путем којих су се странке обраћале углавном млађој бирачкој популацији.
Избори 2020. године:
Редовни парламентарни избори првобитно су били расписани за расписани за 26. април 2020. године, али је услед избијања пандемије коронавируса и проглашења ванредног стања у Србији, термин њиховог одржавања померен за 21. јун.
Изборна кампања била је прекинута 12 дана након расписивања избора, да би била настављена по укидању ванредног стања. Републичка изборна комисија прогласила је 21 изборну листу, од којих су четири биле мањинске, а део опозиције незадовољан изборним условима још раније је донео одлуку да бојкотује изборе.
Избори 2022. године:
Девети ванредни парламентарни избори одржани су 3. априла 2022, а од претходног изласка на биралишта прошло је мање од две године. На изборима је учествовало укупно 19 листа, а цензус од три одсто прешло је њих седам, уз пет мањинских листа за које је важио такозвани природни праг.
У кампањи која је трајала месец и по дана учесници избора обраћали су се бирачима путем јавних скупова, медијских промоција, кроз закуп огласног простора у традиционалним и онлајн медијима, а као средство пропаганде масовно су коришћени и билборди.
Foto AFP/Daniel Mihailescu
Никола Којић Н1
