Турски ток у Србији реализује фирма Гастранс, која је у власништву фирме Соутх Стреам у Швајцарској где 51 посто власништва има руска, а 49 српска страна преко Јавног предузећа Србијагас. У истом омеру се улаже у његову изградњу – руска страна 51, а српска 49 посто.
Турски ток се гради по међудржавном споразуму између Русије и Србије из 2008. године што значи да формално правно за ангажовање фирми на овом послу није потребно расписивати тендере.
Питања о томе колико кошта и ко је све ангажован на овом послу игноришу и у Србијагасу и у Гастрансу.
Новинари Инсајдера дошли су, међутим, до уговора на основу којег Гастранс у фебруару 2019. ангажује конзорцијум руских фирми ИДЦ-инфраструцтуре девелопмент анд цонструцтион за изградњу Турског тока у Србији. Фирма ИДЦ основана је за потребе тог посла у Србији, а тренутно је у власништву руске фирме Сфера.
Према уговору изргадња Турског тока уговорена је на 1.497.160.837 евра.
Као подизвођаче ИДЦ, према речима Душана Бајатовића, ангажује немачке, италијанске, белоруске, компаније, али и ЈП Србијагас.
Србијагас након тога ангажује своје под- подизвођаче. Новинари Инсајдера успели су да дођу и до ових уговора из којих се види да Србијагас ангажује практично исте оне фирме којима је то јавно предузеће нелегално додељивало послове изградње дистрибутивних гасовода у Србији последњих више од десет година, а о чему надлежне институције, упркос кривичним пријавама, и даље ћуте.
Под-подизвођачи: И Миленијум тим и Инкоп Звонка Веселиновића и Милана Радоичића
Уговори су типски по принципу “леђа у леђа” – правила и обавезе која важе за подизвођача Србијагас према извођачу ИДЦ, важе и за под-поиздвођаче Србијагаса.
Предвиђено је авансно плаћање од 30 одсто уговорене цене, док се остатак плаћа кроз привремене месечне ситуације, односно завршене радове. Могућност додатних исплата се помиње уз сагласност главног извођача. Рок за завршетак гасовода је крај децембра 2020.
Оно у чему нема дилеме јесте да се кашњење плаћа 15 одсто од уговорене цене – то важи и за главног извођача, за подизвођаче, за под-подизвођаче и њихове евентуалне под-под–подизвођаче.
Као под-подизвођачи Србијагаса ангажоване су, између осталог, следеће фирме, које су претходно ангажоване, без тендера, и на изградњи дистрибутивних гасовода који би гас требало мрежом мањих цеви да доведу до домаћинстава:
– Миленијум тим на основу четири уговора уговара послове у вредности од 34.577.963 милиона евра. Ангажовани су на грађевинским радовима, укључујући изградњу приступних путева, уређење прелаза преко пруга, земљане радове, сечу шуме и чишћење и биолошку рекултивацију терена
– Фирма Бобар Бешка добија два уговора укупне вредности 18.760.000 за грађевинске радове
– Фирма ДМ Инвест добија два уговора укупне вредности 10.788.461 и то за грађевинске послове, сечу шуме, припрему и биолошку рекултивацију терена
– Фирма ПРОМОНТ – потписује један уговор вредан 10.020.000 за испоруку материјала за систем катодне заштите
– Фирма ГАС Инвест добија један уговор вредан 6.954.000 за транспорт цеви од складишног простора до локације
Поред фирми које су учествовале у градњи дистрибутивних гасовода ту су и друге фирме које често добијају послове од државе.
– Фирма Јужна бачка добија два уговора укупне вредности 12.075.000 и то за набавку и испоруку свих потребних материјала и опреме и компонентни , као и за све радове на целокупном систему електричне опреме
– Фирма КБВ – уговара посао у вредности 12.644.536 за испоруку каблова и опреме у складу са спецификацијама за постављање оптичких каблова
– Фирма ИНКОП – добија послове по једном уговору у вредности од 15.615.310 за земљане радове, укључујући израду ровова, као и биолошку рекултивацију
– Највише послова добија фирма Карин Комерц МД – пет уговора укупне вредности 37.669.900 евра. Ова фирма зараво добија највећу укупну вредност уговора за послове бушења и минирања, земљане радове и испоруку земље, грађевинске радове, сечу шуме и чишћење и биолошку рекултивацију терена
Ко је ко
Фирма Карин Комерц МД из Ветерника основана је 2005. и у власништву је породице Дуброја. Иако у медијима као представник фирме говори Мирко Дуброја, као званични власници се воде Јован и Крсте Дуброја. Фирма се бави производњом грађевинског материјала, а ангажована је између осталог на радовима на саобраћајницама у Новом Саду, Инђији, као и приступним путевима на мосту Бешка.
Фирма бележи драстичан раст прихода и добити 2018. године.
Портал Пиштаљка открио је записник са седнице Скупштине акционара предузећа Мостоградња у којем се оптужује држава да им је у великом послу на железницама који се финансира из руског кредита наметнула фирму Карин Комерц као подизвођача која је потом Мостоградњу, једно од најстаријих грађевинских предузећа, избацила из посла.
Да предузеће успева да опстане под свим властима говори податак да је Мирко Дуброја постао председник ФК Војводина након хапшења Ратка Буторовића, познатог као Бата Кан Кан 2008. Дуброја је данас у Скупштини клуба, а потпредседник је Фудбалског савеза Војводине, док фирма Карин Комерц редовно донира локалним клубовима у Војводини.
Фирма Инкоп у власништву је бизнисмена са Косова Звонка и Жарка Веселиновића и Милана Радоичића, који је уједно потпредседник Српске листе, једине политичке опције на северу Косова коју подржава актуелна власт у Београду. Против њих су вођени различити судски поступци – за присвајање камиона Хипо Алпе Адриа Лизинга, Радоичићу је суђено за отмицу, Звонку Веселиновићу за трговину дрогом – али никада нису проглашени кривима. У извештају БИА из 2011 до којег је дошао Крик наводи се да су повезани с организованим криминалом. За организовани криминал оптужује их и Приштина, док је Радоичића тужилаштво у Приштини довело и у везу са убиством лидера СДП Оливера Ивановића што надлежни у Београду негирају тврдећи да Радоичић није крив и да је прошао полиграф. У велике послове са државом улазе тако што су као подизвођачи добили посао на изградњи Коридора 11.
Јужна бачка је фирма издвојена из ЕПС-а, потом приватизована 2010, али се власништво мења након промене власти 2012. И пре и након промене власти ова фирма била је фаворизована у пословима за ЕПС, под изговором да ЕПС не може без њихових услуга, о чему постоје извештаји Државног ревизора.
Фирма је сада у власништву Драгољуба Збиљића, који је тврдио да нема везе са Српском напредном странком, али се испоставило, како је открио Бирн, да је Збиљић био гарант за кредит од 55 милиона динара који је 2012. СНС подигао у Универзал банци за потребе изборне кампање.
Највећи власници фирме КБВ су Драган Килибарда и Иван Бошњак и Стојан Вујко.
Бошњак и Вујко су и власници фирме Милениум Тим која од доласка функционера СПС-а Душана Бајатовића на чело Србијагаса спада у оне које су без тендера највише ангажоване на изградњи мањих дистрибутивних гасовода.
Фирма Милениум Тим основана је почетком 2003. као фирма за трговину прехрамбеним производима и отпадом. Две године касније започиње с грађевинским пословима. Добит ове фриме драстично се увећава управо у време почетка сарадње са Србијагасом.
Добар однос између власника ове фирме и директора Србијагаса видео се и по томе што су се власници Милениум Тима појавили и у неколико предизборних спотова Душана Бајатовића.
Док су фунцкионери СНС-а у предизборној кампањи ову фирму називали Ивичиним предузећем, алудирајући на лидера СПС Ивицу Дачића, данас је Милениум Тим ангажован на некима од највећих послова у земљи, укључујући пројекат Београд на води. Ни у овом послу домаће фирме нису ангажоване преко тендера већ као подизвођачи, а закон о јавним набавкама не важи јер је реч о међудржавном пројекту.
Фирма Бобар Бешка у власништву је породице Петка Бобара. О њему нема много јавно доступних података, али је познато да је ова фирма је уз Србијагас била највећи спонзор ФК Војводине.
Фирма која је ангажована и на Турском току и на пословима гасификације је и Промонт. Предузеће постоји од 1958. године као „Водоинсталатер“, а од 2005. године после приватизације мења име у Промонт Гроуп. Фирма данас има раширен посао у различитим областима. Њен део чине и луксузни хотелски комплекси у Војводини. Комплекс Фрушка терма била је једна од највећих домаћих инвестиција коју је помогла и држава.
Већински власник Промонта је Милинко Цицмил, а његова прича у медијима је представљена као својеврстан сан о успеху. Фирму Миленка Цицмила лист Блиц је наводио као донатора Фондације Драгице Николић за изградњу породилишта у Крагујевцу, а 2018. се спомињао и као могући кандидат за министра привреде.
Спорна гасификација
Према истраживању Инсајдера објављеном у серијалу Енергетски (не)споразум 2013, Србијагас је од доласка Бајатовића на чело тог предузећа приватним фирмама доделио уговоре укупне вредности најмање 240 милиона евра за изградњу гасовода, а у међувремену је Србијагас наставио да додељује послове по истом моделу.
Идеја јавно-приватног партнерства када је у питању гасификација постоји од 2005, али је тада било предвиђено заједничко улагање државе и приватних фирми. Међутим, од доласка Душана Бајатовића на чело Србијагаса, све послове финансира то јавно предузеће. Уговори су тројни и потписују их Србијагас, локална самоуправа где се гради дистрибутивни гасовод и приватна фирма ангажована на изградњи. Иако Србијагас финансира све радове, тендер се избегава једноставно тако што се приватна фирма прогласи стратешким партнером.
На незаконитост ових послова указивали су из Агенције за енергетику, из Министарства енергетике, Државне ревизорске институције.
Овим случајем годинама се, без икакавог јасног помака, бави Тужилаштво за организовани криминал које поступа по чак три истоветне кривичне пријаве. Одговора у којој је сада фази поступак за сада нема. Последњи пут је Тужилаштво информацију о овом поступку доставило још 2016. када су навели да им МУП не доставља информације које су тражили.
Док истрага стоји у месту јер полиција не доставља информације тужилаштву, испоставило се, како је открио Бирн да су исте фирме које су ангажоване на изградњи дистрибутивних гасовода, али и на изградњи Турског тока донатори МУП-а. На списку донатора тако су се нашле фирме Милениум Тим, Промонт Гроуп, Бобар Бешка, Гас Инвест и ДМ Инвест.
Гасификацијом у Србији Инсајдер се бавио у серијалу Енергетски (не)споразум. (Извор: Инсајдер)
