Седница Скупштине Србије на којој је председник Александар Вучић говорио о немачко-француском плану за Косово претворила се у циркус, у којем су се дизале песнице, чупали ревери и махало транспарентима. То су грађани Србије гледали у директном преносу на РТС-у, а ево како је то изгледало у самој сали…
Посматрано из угла посланика Демократске странке Срђана Миливојевића, седница је изгледала овако:
Седница Скупштине Србије почела је пре званичног почетка, оног тренутка када је у салу за седнице ушао Александар Вучић, председник Српске напредне странке, пет минута пре 10 сати. Громки аплауз проређених напредњака трајао је таман толико дуго да из скупштинског бифеа дотрчи Марјан Ристичевић који се задржао на кафи.
Они напредњаци који су закаснили, прострељени су мрким погледом Александра Вуцића док су спуштених глава улазили у салу. Они искуснији, бришући са усана мрве од скупштинског доручка, ушуњали су се са фоторепортерима, сакривени између мноштва камера. Фотоапарати партијских гласила таблоидног карактера су бесомучно шкљоцали десетак минута, таман довољно дуго да се направе одговарајуће фотографије за билборд, али и за потерницу, злу не требало ако се ситуација преокрене.
Аплауз је био много јачи са балкона од представника Српске листе и дојучерашњих коалиционих партнера Аљбина Куртија. Био би тај аплауз и јачи да им нису сметале посланичке заклетве које су вириле из унутрашњих џепова сакоа. Оне заклетве коју су положили над Уставом Косова, на којој пише да ће радити на заштити суверенитета и територијалне целовитости Републике Косова.
Ту је и Сима Спасић. Без мегафона. Тапше за цео први ред, одмарајући повремено дланове, не би ли најближем опозиционом посланику, Александру Јовановићу Ћути упутио претње.
Атмосферу налик оној у севернокорејском парламенту ремете посланици Народне странке који раскриљују велике транспаренте са ликом Оливера Ивановића и натписом „одговараћете“.
Пола првог реда на балкону међу гостима Српске листе почиње да штуца на помен Оливера Ивановића, али не престаје да аплаудира. Ускоро се сала не види од транспарената „Вучићу издао си Србију“, „Вучићу издао си Косово“…
Уз транспаренате почињу да се шире и повици: „Издаја, издаја!“.
Аплауз се појачава на најјаче. Баш као и црвена боја Вучићевог лица која прераста у препознатљиву бордобљубичасту боју, као кад га Жаклина Таталовић на отварању ауто пута пита за Беливука.
Видно изнервиран Александар Вучић седа на своје место. А види се да би први пут дао све на свету да је он на месту Боре Новаковића и да виче „издаја, издаја“, а да је Бора на његовом месту. Макар да ту седи пристојни Зоран Лутовац, а да му Вучић добаци ко ономад у истој овој сали што је добацивао демократама да ће на Теразијама обесити сваког демократу који потпише споразум о стабилизацији и придруживању Европској унији.
Седница почиње минутом ћутања. Не за изгубљено Косово и Метохију, већ због смрти народне посланице Јелисавете Вељковић. Минут ћутања потрајао је још 50 минута док је за то време празнословио Александар Вучић. Толико је требало успаваним напредњацима да првим аплаузом подрже председника своје странке које је говорио о свему сем о томе како је учествовао у продаји Косова и Метохије још 9. јуна 1999. Нити о томе како је по сопственим речима водећи најбољу могућу политику Србију довео у безизлазну позицију. О плану ни да бекне. То се од Вука и не очекује. Има ко ће.
Ускоро креће и расправа. Председник Народне скупштине као по устаљеном бахатом обичају прозива народне посланике, говорећи ко је и колико током прошле седнице седео у скупштинској сали и наравно не да им реплику. Колега посланик Реџеповић Затим покушава да говори надвикујући се са посланицима којима је ускраћено право на реплику.
А онда реч добија Радомир Лазовић.
Јаким аргументима избацује из такта видно нервозног Александра Вучича који се труди да састави неки одговор, у чему не успева да му помогне ни Сузана Васиљевић која му ужурбамо шаље поруке са скупштинског балкона.
Реч потом добија Балинт Пастор. Говори кратко, покушавајући да нешто каже не замерајући се било коме. А онда реч добија Бошко Обрадовић.
Мој колега свакако није одржао свој најбољи говор, али ће овај говор ући у историју јер је после овог обраћања уследило оно што напредњаци упорно призивају. Кршење пословника од стране председника Народне скупштине Владимира Орлича кулминирало је озбиљним инцидентом у скупштинској сали, после које је седница изгубила сваки смисао.
Тренутно док ово пишем 13 је сати. Са балкона представници Српске листе скандирају „Ацо Србине“, посланици Двери, ДСС, Заветника, Народне странке и остале опозиције скандирају „издаја, издаја“. Скупштином грми „Косово је срце Србије“.
Ивица Којић крај Александра Вучића глуми Сенту Миленковића. Вучић пије из шоље на којој је осликан неки вук, али не Беливук. Чују се прве пиштаљке.
Хвала Вучићу и Орлићу, Скупштина је претворена у Арену, мање ону на Новом Београду у којој одјекују навијачке песме, више на гладијаторску арену у којој се Вучић грчевито бори за власт као да му је живот у питању. Он се очигледно бори да сачува власт, не Косово и Метохију, не и Србију.
Пред председничке изборе 2022. Александру Вучићу поклонио сам садницу шљиве. Ако овако настави, до краја његовог мандата биће довољна да направи сенку над оним што остане од Србије после Вучића. Тек је прошло пола првог скупштинског дана и још једног игроказа у режији Александра Вучића. Завеса није пала, ал заставица у овој симултанки Вучића и деснице јесте. Мозда ће сада рећи креаторима овог немачко-француског плана:
„Је л видите са чиме се ја суочавам. У Србији? У Скупштини. Крадем абнормално, контролишем медије, гасим опозицију, за све се питам и опет нисам способан да решим проблем“.
У овој партији шаха где је улог наша будућност а на табли уместо краља цар, заставица јос није пала. Али круна му се данас опасно накривила!
Јелена Јеловац Нова
насловна фото: Foto: Printscreen RTS, A.K./ATAImages
