Почетна » Станица Прокоп: Нови уговори, нове сумње на злоупотребе и стари манир повлачења институција

Станица Прокоп: Нови уговори, нове сумње на злоупотребе и стари манир повлачења институција

од admin
0 коментар

 

“По питању Прокопа оно што је сигурно јесте да се пуних 50 година на овом пројекту не може урадити ништа што није скопчано са контраверзама, злоупотребама, корупцијом и преварама. Дакле, ништа људски и поштено”, оцењује за Инсајдер Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија, једне од невладиних организација које од почетка прате дешавања око овог капиталног државног и градског пројекта.

Управо они, заједно са колегама из организације Траспарентност Србије, почетком године обавестили су јавност да је Републичка дирекција за имовину, као државна институција, незаконито одабрала приватног партнера за заједничку изградњу зграде железничке станице „Београд–Центар“ (Прокоп), паркинга и пратећих комерцијалних садржаја.

За реализацију овог пројекта Републичка дирекција за имовину је имала правну могућност да спроведе или обједињени поступак јавно-приватног партнерства, уколико су за то испуњени услови. Друга опција је више одвојених поступака који су уређени законима Републике Србије – један за набавку радова изградње железничке станице и други за продају грађевинског земљишта за изградњу комерцијалних објеката.

Уместо тога, Републичка дирекција за имовину се определила за то да спроведе поступак који није уређен ниједним правним актом и који не обезбеђује адекватан ниво транспарентности, прецизне критеријуме за одабир најповољније понуде и могућност заштите права заинтересованих партнера, оцењују невладине организације које се годинама баве тендерским процедурама у Србији.

Према мишљењу Добрашиновића, предност оваквог избора је сасвим очигледна из угла оних који су одлучивали и томе какав ће се поступак спровести.

“Кршење закона, чак и са њиховог становишта, можда и није најисправније, али је сасвим сигурно најпрофитабилније. Уз то, једино такав приступ омогућава склапање уговора са поузданим партнером, који има разумевања за коруптивна очекивања врха власти и спреман је да им без устезања изађе у сусрет”, оцењује Добрашиновић.

Због тога што поступак за који се Републичка дирекција определила у српском законодавству не постоји и није могућ, ове две организације почетком фебруара поднеле су и иницијативу тужилашту да поништи потписан уговор.

Више тужилаштво међутим, средином марта, обавештава их, без икаквог образложења, да неће покренути поступак.

Већ годинама пред Управним судом предмет са ознаком “Прокоп”

Иначе, ово није прва неправилност у вези са Прокопом коју су приметиле невладине организације. Управо је организација на чијем је чело Добрашиновић, као грађански надзорник, посматрала спровођење тендера за део пројекта Прокоп, који је финансиран из кредита у вредности од 26 милиона евра.

Утврдили су бројне неправилност али упркос томе 2014. тадашњи директор Железнице Драгољуб Симоновић и директор Енергопројекта Владимир Миловановић као носилац конзорцијума потписују уговор.

Коалиције за надзор јавних финансија, невладина организација која је била грађански надзорник, покреће због тога поступак пред надлежним институцијама. Међутим, тај радова већ је завршен а пред Управним судом и сада се води поступак који носи ознаку „Прокоп“.

„И сад веровали или не, Прокоп је отворен ако се ја не варам 2016, а пред Управним судом се и дан данас води поступак са називом Прокоп. И дан данас, води се једна узалудна правна битка која ништа неће променити”, рекао је Драган Добрашиновић у серијалу Инсајдера „Политика као бизнис, држава као партијски плен“.

Како додаје, правну битку покренули су након што су као грађански надзорници, приметили и упозорили државне институције на бројне неправилности при самој додели овог посла.

“Прво није нам било јасно како то да је набавка нарасла са првобитних 20 милииона евра рецимо на 26 милиона евра. Без икакве промене плана јавних набавки, без промене финансијског плана. Онда смо их питали, они су се исто тако мало исчуђавали и онда су нам објашњавали… то је изгледло страшно комично. Кад је неко следећи од тих директора схватио да то не пије воду, онда се он јавио и рекао – ако вас интересује због чега је набавка нарасла за шест милиона евра најбоље питајте наше директоре, дакле онај топ менаџемнт, а боље немојте ни њих, него питајте политичаре, они ће вам рећи због чега је ово 26, уместо 20 милиона евра”, објашњава Добрашиновић како је изгледало образложење надлежних у току тендера.

Тендер настављен упркос сукобу интереса

Висина цене није била једина спорна већ је откривено да је у конкретном послу било и сукоба интереса јер је један службеник „Железница“ истовремено био на отварању понуда као представник једног од понуђача. То није сметало Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки па је захтев надзорника да се тендер преиспита – одбијен. Средином 2015, сумње да је на тендеру била елемената корупције, Управни суд ипак проналази оправданим.

Добрашиновић додаје да је Управни суд наложио Комисији да своју одлуку донесе у складу са њиховом одлуком, али да они то нису урадили већ су донели исту.

“И тако, то се вртело у круг”, истиче Добрашиновић.

Део радова у међувремену је завршен, поступак пред судом још траје, а грађани Србије враћају кредит иако немају одговор на питање да ли су радови ипак коштали више него што је било планирано и да ли је до тога дошло због корупције.

О налазима грађанског надзорника није желео да говори ни тадашњи премијер Србије Александар Вучић приликом свечаног отварања још незавршене станице Прокоп.

“Ми смо апсолутно добро завршили посао, у року, чисто као суза, а ако има било ко каве примедбе, има надлежне орагне у Србиј па нека преко њих решава“, рекао је тада Вучић одговарајући на питање новинара.

У међувремену је, након потписивања спорног уговора, смењен тадашњи директор Железница Драгољуб Симоновић, тада функционер СНС-а. Званичног објашњења за смену није било, али су таблоиди наводили да је разлог лоше управљање јавним предузећем Железница.

Симоновић је 2016. поново изабран за председника београдске општине Гроцка, а 2019. је ухапшен због сумње на подстрекивање паљења куће новинара локалног портала Милана Јовановића, који је писао о злоупотребама председника општине Гроцка. Симоновић се тек тада повукао из политике. За евентуалне злоупотребе приликом градње Прокопа Симоновић никада није одговарао.

Инсајдер

Можда ти се свиди

Оставите коментар