Почетна » Трибунал одбацио оптужбе Шешељевих лекара

Трибунал одбацио оптужбе Шешељевих лекара

од admin
0 коментар

Хашки трибунал одбацио је поновљене оптужбе лекара Војислава Шешеља да је Шешељ у судском притвору у Схевенингену неадекватно и неправовремено лечен од тумора.

Позивајући се на налаз двојице независних експерата из Холандије и Белгије, заменица судског секретара Кејт Макинтош нагласила је, у интерном допису судијама и председнику Трибунала, да је лечење лидера радикала било „потпуно у складу са националним и медјународним упутствима“.

Спољна ревизија Шешељевог лечења, коју је Трибунал наручио после оптужби његовог лекарског тима предводјеног Милованом Бојићем, показала је, наводи се у допису, да је „Шешељ добио примерену медицинску негу у притвору Трибунала и да примедбе српских лекара нису засноване на информацијама из историје болести која им је била стављена на увид“.

Макинтошова је приметила да је Бојићев тим, уз то, оптужбе изнео и пре него што је имао увид у комплетан Шешељев медицински досије, те да ни пет месеци после тога није суду упутио никакве препоруке о побољшању терапије, иако је на то био обавезан према правилима Трибунала.

И холандски и белгијски онколог које је Трибунал ангажовао – иначе специјалисти за туморе органа за варење и професори универзитета – потврдили су, независно један од другог, да су „дијагностички тестови били примерени и правовремени“, као и да су, „након што је Шешељ одбио даљу терапију“, лекари у притвору исправно одлучили да „комбинују помно посматрање са додатним дијагностичким тестовима“.

На питање могу ли да наведу било какав пропуст у лечењу Шешеља, обојица професора – чија су имена у допису редигована – одговорила су одречно, а један је нагласио да је Шешељ имао „најбољу могућу негу“.

Независни експерти потврдили су и исправност одлуке да се, после прве хемотерапије, Шешељ изолује од осталих притвореника због „отровних излучевина“ које су последица терапије, као и да су после тога предузете примерене медицинске мере, пише у допису Макинтошове.

Као једну од примедби Шешељевих српских лекара, заменица секретара Трибунала навела је и „холандски став о дискусији о еутаназији са пацијентом и околностима под којим се такав разговор води“. Макинтошова је назначила је да се експерти нису изјашњавали о разговору о еутаназији који је, како произлази из списа у вези са оптужбама српских лекара, био вођен са Шешељем.

Један је написао да „у документима које је добио није прочитао ништа што би се односило на питање пацијента у вези са еутаназијом“. Исти експерт приметио је и да се „холандска политика о еутаназији често погрешно схвата“.

Други експерт изјавио је да „нема никакво мишљење о разговору о еутаназији у вези са овим пацијентом“.

У одвојеном, знатно детаљнијем допису, медјутим, лекар из судског притвора Паулус Фалке осврнуо се на помињање „разговора о еутаназији“, ограничавајући се, због лекарске поверљивости, на општи коментар да се по холандским прописима „разговори о одлуци о окончању живота воде само кад сам пацијент покрене то питање“.

Заменица секретара Трибунала закључила је да је „задовољна што је Шешељ у притвору примио висококвалитетну медицинску негу и да су то потврдила двојица медјународно признатих експерата у том пољу“. Исту такву негу, Шешељ ће наставити да прима ако се врати у притвор, нагласила је Макинтошова.

Детаље о Шешељевом лечењу од његовог доласка у притвор, 24. фебруара 2003, преко постављања дијагнозе да болује од тумора, 22. новембра 2013, до пуштања на привремену слободу, 12. новембра 2014, и ревизије двојице независних специјалиста, изложио је, у одвојеним дописима, лекар притвора у Схевенингену Паулус Фалке.

У осврту на примедбе тима Шешељевих лекара, које је више пута у јавности излагао доктор Бојић, лекар притворске јединице у допису их појединачно и изричито негира.

Тврдњу српских лекара да Шешељ није на време био обавештен о терапији после операције, доктор Фалке побија наводом да је са Шешељем и у притвору и у болници разговарано о терапији, пре и после операције, и да је о свему била информисана и његова супруга. Уз то, пацијенту је достављени и писано објашњење на српском језику.

„Што се тиче поступања са пацијентом који је на хемотерапији каквој је подвргнут Шешељ, не слажем се са тврдњом српских лекара да, са медицинског становишта, није било неопходно да се Шешељ изолује после хемотерапије“, пише доктор Фалке, објашњавајући да је изолација била неопходна „услед излучивања отровних елемената из његовог тела током седам дана након хемотерапије и да би се избегао ризик од контаминирања других притвореника и особља“.

„Шешељ није могао остати у својој ћелији, као што је сугерисано, зато што је у његовој ћелији велика количина материјала, укључујући и папир, који би био контаминиран“.

Предлог управе притвора и лекара да се привремено премести у празно крило притвора, али да учествује у заједничким активностима са осталим притвореницима, уз поштовање одредјених услова, Шешељ је, такодје, одбио, наводи доктор Фалке.

Он објашњава да се пацијенти ван затвора после исте врсте хемотерапије „нормално враћају кући“ због тога што „породице прихватају мали, али значајан ризик од отровних излучевина“. У затворском окружењу, међутим, друге притворенике „не би требало стављати у позицију да одлучују да ли да прихвате или не прихвате ризик од контакта са токсичним отпадом“.

Доктор Фалке одбацио је и примедбу колеге Бојића да неопходни дијагностички тестови на Шешељу нису били обављани током читаве године. „Управо је супротно. Шешељ је подвргаван редовним дијагностичким тестовима и радиолошким прегледима свака три месеца од лапороскопске операције“, навео је.

Доктор Фалке је као тврдњу без основа одбацио је и навод српских лекара да је немогућност да се утврди да ли је „наводна метастаза нови рак или последица старог рака“ резултат пропуста холандских доктора да спроведу још једну колоноскопију.

„Колоноскопија би само помогла да се дијагностицира поновно појављивање првобитног тумора, али не би била од помоћи у сагледавању ширења или метастазе тумора“. Тестови који су одложени због Шешељевог привременог ослобадјања дали би, могуће је, објашњење, примећује притворски лекар.

Шешељ је 12. новембра прошле године, одлуком расправног већа, пуштен на привремену слободу ради лечења у Србији. Апелационо веће је 30. марта, усвајајући жалбу Тужилаштва, наложило првостепеном већу да „сместа“ Шешељу наложи да се врати у притвор Трибунала зато што је, изјавом да се неће добровољно враћати у Хаг, прекршио један од два предуслова за боравак на привременој слободи.

Будући да расправно веће то није учинило, Тужилаштво је од апелационог већа, минуле седмице, затражило да га хитно примора да опозове Шешеља са привремене слободе.

Апелационо веће је Шешељу, крајем прошле недеље, дало рок од три дана да се изјасни о том захтеву.

У притвору Трибунала, Шешељ је боравио од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао, одмах пошто је против њега била објављена оптужница за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

После једног неуспешног покушаја и Шешељевог штрајка гладју, судјење је почело у јесен 2007. Изрицање првостепене пресуде било је заказано са 30. октобар 2013, али је одложено на неодређено време због изузећа једног од судија на Шешељев захтев. У току је упознавање новог судије са процесом у којем уопште није учествовао, а пресуда ће бити изречена када судија прочита читав спис.

блиц

Можда ти се свиди

Оставите коментар

16 − eleven =