Тако Милијет пише да је након билатералних сусрета одржан пословни форум, те да су двојица председника након тога прошетала градом и обишли више знаменитости.
Овај турски дневник пише и да су Београђани председника Турске дочекали као „драгог госта“ са којим су желели и да се фотографишу.
Лист пише да су Ердоган и његов домаћин посетили Симитску палату, једну од 12 пекара, које је у Београду отворио турски привредник.
Истиче се да је председник Вучић свом госту поклонио посебно дизајнирани бицикл.
И утицајни Хуријет на насловној страни пише о посети Ердогана Србији и истиче у први план потписане споразуме о будућој економској сарадњи и турским инвестицијама.
Значајан простор у медијима је одвојен за шетњу двојице председника српском престоницом.
Посебно се напомиње да многе заменитости из периода Османског царства рестаурира турска агенција ТИКА.
Лист наводи да су двојица председника, праћени грађанима, посетили, између осталог, Калемегданску тврђаву и џамију, где су дочекани топлом добродошлицом и аплаузима.
Дневник Карар на насловници, пак, доноси изјаву председника Ердогана, који је на конференцији за новинаре током званичне посете Србији оптужио америчког амбасадора у Анкари Џона Басу да је одговоран за укидање америчких виза турским грађанима.
Наводи се да је Ердоган рекао да му је чудно што пре него су визе укинуте амерички званичници нису о томе обавестили министра спољних послова Турске.
Посебно се истичу речи Ердогана да Турска више не сматра амбасадора САД у Анкари легитимним представником Вашингтона и да би, ако је тачно да је амерички дипломата сам радио на укидање виза, требало да буде повучен.
Турски председник је, преноси лист, рекао и да је Баша затражио пријем у опроштајну посету код више министара Владе Турске, али и да су га они одбили јер га, како је рекао, Турска не види као представика САД.
Амбасадор Баса је 9. октобра саопштио одлуку САД о суспенцији виза те земље за грађане Турске, након што је у Анкари ухапшен службеник америчке Амбасаде
Ноје цирхер цајтунг: У порасту турски ангажман на Балкану
Турски ангажман на Балкану је у порасту, оцењује швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг у тексту поводом посете турског председника Београду.
Лист наводи и да су турске инвестиције 2016. износиле 1,66 милијарди долара, што је 5,3 одсто укупних турских инвестиција у иностранству.
У тексту под насловом „Ердоган као носилац наде“ Ноје цирхер цајтунг напомиње и да је у делегацији са турским председником допутовало 185 привредника.
Такође, преноси да је председник Александар Вучић најавио да ће бити потписани меморандуми о отварању две фабрике и додао да је 450 турских фирми већ у земљи, као и да инвестицијама турских индустријалаца може да се захвали што су „одређена места на слабо развијеном југу Србије уопште још у животу“.
Према оцени швајцарског медија, владе на Балкану спекулишу да би могле да профитирају од умешаности Анкаре у конфликте на блискоисточном кризном луку.
„Балкан је данас једини регион бившег царства где је спољнополитичка максима ‘нула проблема са суседима’ и спроведена у дело. Ердоган се љути што балканске државе не спроводе баш приљежно забрану школа које финансира Фетулах Гулен“, оцењује лист.
У тексту се подсећа да је Београд од 1521. до 1867. године био под влашћу Османлија због чега, како се наводи, „хришћански Срби гаје мрачну слику османског јарма и због чега их је иритирао неоосмански призвук Ердоганове спољне политике, а још више су му замерали што се солидарише са Косоварима“.
Међутим, примећује и да је сада ситуација опуштена, да људи увече на телевизији гледају турске „ТВ сапунице“, а они који то могу да плате, летују у Турској.
„Турци показују великодушност и праве фондације у болницама и старачким домовима. Овде мало коме смета Ердоганов ауторитарни стил владања, при чему га многи политичари у региону копирају“, оцењује Ноје цирхер цајтунг.
