Наше најстарије суграђане власт је одлучила да „обрадује“ уочи избора и подели свакоме по двадесет хиљада динара. Реч је о 1,65 милиона пензионера којима је првих дана децембра додељено из буџета укупно 33 милијарде динара.
У Србији има и 170.000 корисника социјане помоћи којима се даје по 10.000 динара. Многима су и ове суме недовољне, једва и симболичне, с обзиром на велики раст цена и све већу оскудицу. Некима ће бити довољно да подмире основне дугове и плате рачуне, све у свему, свако ће се мало или мало више обрадовати макар док не прођу избори. Али, и у тој жељи да ситним подмићивањем обезбеди себи који глас више власт није могла а да не направи поделе и дискриминише значајан део наших времешнијих суграђана.
О чему се ради? У Србији око 200.000 људи нема право на пензију, а Министарство финансија је одлучило да немају право ни да добију поменуту новчану помоћ. Чак ни када су избори на којима они чине све да победе. Према статистичким подацима у сеоским срединама 135.000 наших најстаријих житеља нема пензијско-инвалидско осигурање, а међу њима је највећи број жена у седмој или осмој деценији, чак 85 одсто. То су наше мајке и баке које су у мадости рађале, гајиле и подизале децу, школовале их, радиле у пољу, производиле храну…Оне можда неће разумети установљена компликована правила наше економске и социјалне политике и неће схватити зашто је само њих ових дана помоћ заобилазила.
Зато је крајње време да се успостави много бољи и праведнији начин расподеле социјалне помоћи, која се, ради гласова и рејтинга, делила ових година и шаком и капом, „хеликоптерима“, улудо бацала, а сиромаштво није решила већ ја само увећала. Без социјалних карти, које се најављују годинама, ми као друштво нећемо знати коме је заиста потребна помоћ. Зар је праведно друштво у којем се чак и право на туђу негу и помоћ везује само за примаоце пензија, а не за све грађане Србије којима је потребна. У пракси то значи да неко може да има пензију већу од сто хиљада динара и оствари право на туђу негу, а ко нема пензију не може да добије ни ту најосновнију врсту здравствене неге.
У свету више од сто земаља увело је гарантовану пензију за најстарије. Искуство показује да је та мера значајно допринела смањењу сиромаштва и повећању осећаја припадности заједници. Крајње је време да и Србија пронађе модел који најбоље одговора њеним економским могућностима.
