Скупштина Србије усвојила је данас Закон о заштити права на судјење у разумном року, којим се у целини уређују правна средства којима се штити то право, чиме је завршила радни дан.
Посланици седницу настављају сутра, када ће разматрати амандмане на предложене измене Закона о приватном обезбеђењу.
Скупштина је усвојила и допуне Закона о судијама, којима је предвиђено да судији Врховног касационог суда, који је највиши суд у Србији, радни век престаје када наврши 67 година, по сили закона.
Влада Србије, која је предложила Закон о заштити права на суђење у разумном року, навела је у образложењу да је Србија пред Европским судом за људска права изгубила многе спорове због повреде права на суђење у разумном року, због чега је, као основни циљ предложеног закона, поставила да се предвиде делотворна правна средства која би омогућила заштиту уставног права на суђење у разумном року.
Заштита се састоји од кумулације две врсте правних средстава која теже убрзању поступка (приговор и жалба) и захтева за правично задовољење.
Циљ закона је и да се судовима омогући флексибилност у одлучивању о правним средствима којима се тити право на суђење у разумном року, будући да предлоени закон садри усмерења за судове која обавезно узимају у обзир у одлучивању, названа „Мерила за оцену трајања суђења у разумном року“.
Тиме се листа не исцрпљује, јер је суодовима дато право да, осим одређених, примене и друга мерила, сходно околностима конкретног случаја, пие у образлоењу предлога закона.
Нова законска решења о заштити права на суђење у разумном року допринеће вишем степену заштите грађана пред судовима, уверени су посланици владајуће већине и министар правде Никола Селаковић, који је у расправи о том законском предлогу навео да је за прва три месеца ове године за обетећење грађана исплаћено вие од 15 милиона динара.
Министар је рекао и да је број предмета старих од пет до 10 година 713.521, а да је број предмета који су старији од 10 године нето већи од 239.000.Посланици су данас размотрили 104 амандмана на предложени закон о заштити права на суђење у разумном року и допуне Закона о судијама.
Расправу је обележила полемика посланика СДС и министра правде Николе Селаковића око одговорности за број старих предмета у српским судовима.
Заменик шефа посланика СДС Јанко Веслиновић поручио је да је предложени закон доказ неспособности српског правосуђа, за шта је, како је казао, крив и министар правде, који му је одговорио да је претходна власт крива што у српским судовима има 713.521 предмета старости од пет до 10 година, а 239.944 предмета који су старији од 10 година.
Предлогом закона о заштити права на суђење у разумном року се у целини уређују правна средства којима се штити то право, док је допунама Закона о судијама предвиђено да судији Врховног касационог суда, који је највиши суд у Србији, радни век престаје када наврши 67 година, по сили закона.
Влада Србије, која је предложила закон о заштити права на суђење у разумном року, навела је у образложењу да је Србија пред Европским судом за људска права изгубила многе спорове због повреде права на суђење у разумном року, због чега је, као основни циљ предложеног закона, поставила да се предвиде делотворна правна средства која би омогућила заштиту уставног права на суђење у разумном року.
Заштита се састоји од кумулације две врсте правних средстава која теже убрзању поступка (приговор и жалба) и захтева за правично задовољење.