Током посете посланика Европског парламента Београду, где је требало да буде настављена нова рунда Процеса парламентарног дијалога у Народној скупштини која је одложена, поручено је да је Европски парламент већ у својој Резолуцији усвојио велики део захтева грађана на протестима који трају већ шест недеља.
„Када смо разговарали са опозицијом, схватили смо да је Европски парламент усвојио у Резолуцији велики део захтева грађана овде у Србији. Морате да имате снагу да схватите како да различите делова друштва приближите. Има ствари које су неприхватљиве. Председник Републике мора у пуној мери да се ангажује да се дијалог настави на највишем нивоу“, рекао је за РТС један од чланова делегације ЕП, посланик Матјаж Немец, а преноси European Western Balkans.
Четири од седам захтева грађанских протеста спомињу се и у новој Резолуцији Европског парламента. Већина њих тиче се начина на који функционишу медији, што је област за коју ЕП али и Европска комисија изражавају забринутост.
Недостатак плурализма на јавном сервису
Један од захтева протеста је смена руководства и објективно извештавање Радио-телевизије Србије о протестима који се недељама уназад одржавају у Београду. Четврти протест “Србија против насиља” управо је био фокусиран на рад РТС-а, а грађани су направили прстен око зграде телевизије. У току самог протеста организатори су саопштили да је РТС започео свој Дневник извештајем са протеста, што је оцењено као “победа”. Екипе ове телевизије извештавали су и са петог протеста, а на сајту РТС вођен је и “блог уживо” о дешавањима на улици.
Иако се у Резолуцији Европског парламента не спомиње смена руководства, констатује се да постоји недостатак плурализма на јавном сервису. Европски парламент позива власти да се “позабаве недостатком политичког плурализма у јавном сервису, као и у читавом медијском спекту”.
“Европски парламент жали због чињенице да је плурализам био присутан само током изборне кампање”, пише у тексту Резолуције о Србији изгласане прошлог месеца на пленарној седници у Стразбуру.
Рад РЕМ-а под лупом ЕУ дуже време
Међу грађанским захтевима је и смена савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Председница савета РЕМ-а Оливера Зекић оценила је 10. маја да је овакав захтев “политички” као и да би требало расправљати о томе “како је део медија и политичара јавности и друштву понудио РЕМ као кривца за ужасну трагедију”. Председник Србије Александра Вучић рекао је 28. маја за ТВ Пинк да о захтеву за смену чланова РЕМ-а може да се разговара, али да је опозицији циљ само да “Шолаковој телевизији обезбеди националну фреквенцију”.
Да у раду РЕМ-а постоје проблеми који немају везе са опозиционим захтевима, виде и посланици Европског парламента. У Резолуцији о Србији влада се позива да осигура независност Регулаторног тела за електронске медије. Наглашава се важност побољшања функционисања и независности РЕМ-а
“Европски парламент позива Народну скупштину Србије да обезбеди да независна регулаторна тела буду овлашћена да ефикасно врше своје надзорне улога подржавањем и праћањем спровођења налаза и препорука независних регулаторних тела”, наводи се у документу.
Рад овог тела био је предмет мера спроведених у Међустраначком дијалогу власти и опозиције завршеног уочи прошлогодишњих избора. Тако су промењени РЕМ-ови правилници за јавне и приватне телевизијске канале, у циљу уравнотеженог присуства власти и опозиције.
Међутим, како је показао извештај ОЕБС-а након одржаних мајских избора, у супротности са прописима РЕМ-а, јавни сервириси некритички и обширно су извештавали о јавним функционерима. Тако је РТС 1 скоро 50% времена у политичким и информативним емисијама у ударним терминима посветио председнику Вучићу, а 23% представницима владе. Ситуација у приватним медијима са националном фреквенцијом (ТВ Б92, Хепи, РТВ Пинк и ТВ Прва) била је још мање уравнотежена. Према подацима ОЕБС-а, ови канали су посветили око 90% времена извештавању о представницима власти, приказујући их свеукупно у позитивном светлу.
Ако се погледају подаци са сајта РЕМ-а, у 2022. години и прва четири месеца ове године, ово тело није изрекло ниједну меру телевизијама са националним фреквенцијама.
Фреквенције телевизијама које крше кодексе
На протесту 8. маја формулисан је и захтев да се приватним телевизијама Хепи и Пинк одузму националне фреквенције због подстицања насиља. Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је у парламенту 26. маја да национална фреквенција нема никакве везе са Владом Србије, додајући да су ове телевизије имале националну покривеност и када су на власти биле неке од странака данашње опозиције.
У јулу 2022. године већином гласова РЕМ је поново доделио дозволе телевизијама Прва, Пинк, Хаппy и Б92. Из невладине организације ЦРТА тада су оценили да је РЕМ прекршио прописе јер је доделио националне фреквенције телевизијама које годинама уназад непоштују ни минимум порписаних услова за пружање медијске услуге.
Слично је стање са доделом фреквенција видео и Европски парламент. “Европски парламент констатује чињеницу да је РЕМ доделио читири националне фреквенције каналима који имају историју кршења новинарских стандарда,, укључујући употребу говора мржње и обмањивање јанвости”, пише у Резолуцији.
У документу се посебно наводи случај телевизије Хепи “због непоштовања упозорења РЕМ-а и ширења дезинформација и подржавања наратива Кремља о руском рату у Украјини”.
Забринутост због избора Вулина
Међу захтевима грађана је и оставка директора Безбедносно информативне агенције (БИА) Александра Вулина. Председник Србије Александар Вучић још 8. маја рекао је да је захтев за смену Вулина “доказ” да они који то траже “немају појма шта је чији посао”, тврдећи да су БИА и МУП све урадили беспрекорно. Поред Вулина тражи се и смена министра полиције. Иако је Вучић у више наврата рекао да Гашића неће дати, Александра Вулина у том контексту није спомињао.
У Резолуцији Еврвопског парламента истиче се забринутост због именовања Александра Вулина на место директора БИА, јер је Вулин “познат по својој антиевропског и проруској реторици и у прошлости је са Русијом делио информације о састанцима руске опозиције у изганству”. У документу се такође изражава забринутост због навода о прислушкивању руске опозиције што се повезује са Вулином.
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs
