Представљајући кључне такче извештаја пред Европским парламентом, Билчик је поздравио „чињеницу да је чланство у ЕУ и даље приоритет и стратешки циљ Србије“ али је рекао да треба да „унесемо више динамике у процес преговарања“, пренео је Н1.
Он је нагласио да је потребно више дијалога а мање сукоба, као и „мирна армосфера“.
„Напади на новинаре и невладине организације су неприхватљиви“, упозорио је Владимир Билчик.
Истакао је да се нада да ће ЕП по том питању бити подједнако критичан и према другим државама, попут Малте и Билчикове родне Словачке, и да је његова порука Београду да се сви држе истих стандарда.
Билчик је рекао и да је Србија имала „најмању стопу усклађености са нашом (ЕУ) спољном политиком и то се мора променити“.
„Надам се да можемо да имамо много ближе везе када се ради о борби против дезинформација у вези са Русијом и Кином“, рекао је он.
Поздравио је међустраначки дијалог око изборних услова као „кључан за напредак“ по питању квалитета политичке утакмице и демократије.
„Надам се да ћемо имати сврсисходне разговоре са свим про-европским снагама наредних месеци у Србији и да можемо да помогнемо кроз наше посредовање“, рекао је он.
Билчик је позвао на наставак дијалога Београда и Приштине, како би он донео резултат.
„Потребан нам је свеобухватни правно обавезујући споразум, који ће донети помирење са прошлошћу“, рекао је он.
Од Србије се траже „убедљиви резултати“ у области борбе против корупције и организованог криминала
У Извештају, који је уз Предлог резолуције сачинио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, од Србије се траже „убедљиви резултати“ у важним областима попут правосуђа, слободе изражавања и борбе против корупције и организованог криминала, а Европска комисија позива се да измени начин извештавања како би се узело у обзир назадовање и послала јасна порука земљама у процесу приступања, укључујући Србију.
Портал Еуропеан Wестерн Балканс јуче је објавио да је посланичка група ЕПП, чији је придружени члан Српска напредна странка, предложила да се гласа у деловима, тако што би се „посебно у случајевима код којих постоји висок ниво интересовања јавности, укључујуц́и и случајеве Крушика, Јовањице и Телекома Србија гласало одвојено“.
Један од чланова за који је поднет овај захтев је и члан 24, у којем се власт позива да реши афере Крушик, Јовањица, Телеком Србија и Савамала.
Европска народна партија појединачно је највећа група у Европском парламенту и, након иступања посланика мађарског Фидеса, има 175 од укупно 705 посланика. С обзиром на то да се може очекивати да ће посланици социјалдемократа, либерала и зелених, као и одређени број независних посланика, гласати да овај став члана 24. остане у тексту Извештаја, може се очекивати тесан резултат и још се не може проценити која страна би могла да превагне, јер се не зна како ће гласати сви посланици групе Европски конзервативци и реформисти, Идентитет и демократија и Левице, преноси ЕWБ.
Осим за члан о аферама, ЕПП је предложио гласање по деловима за неколико других контроверзних чланова, укључујући и онај у којем се износи оцена да је несастајање Народне скупштине 44 дана по увођењу ванредног стања 2020. поткопало њен положај као уставно најважније институције у Србији, као и члан у којем се износи забринутост због куповине телевизија Прва и Б92 2018. године од стране купца блиског владајућој странци, која се описује као корак ка монополизацији медија у Србији.
Према пословнику Европског парламента, гласање по деловима је могуће када се текст неког члана односи на више тема, као што је овде случај. Посланици могу да предложе гласање по деловима закључно са последњим даном пред гласање, што је у случају извештаја о Србији 24. март. Предлоге о подељеном гласању поднеле су и неке друге групе, али не на најконтроверзније чланове извештаја.
У Билчиковом извештају се, између осталог, изражава и жаљење што је део опозиције бојкотовао изборе и истиче да, у светлу налаза мисије ОЕБС/ОДИХР, где се указује на недостатак плурализма и расцепканост политичке сцене у Србији, све политичке снаге, посебно власти, имају одговорност за унапређење изборних услова.
Истовремено се поздрављају иницијалне мере за међупартијски дијалог са Народном скупштином, уз посредовање Европског парламента, који ће укључити све релевантне актере и проевропске снаге у Србији са циљем да се унапреде политичка клима у земљи и поверење широм политичког спектра.
Осуда напада на посланика Европског парламента, медије и НВО у Србији
Такође се изражава жаљење због неприхватљивих вербалних напада и случајева говора мржње протв посланика Европског парламента, посебно оних који представљају Парламент у односима са Србијом, и позивају се председник Народне скупштине и шефови посланичких група да се придржавају стандарда политичког дискурса.
Са жаљењем се указује на погоршање слободе медија и повећање броја случајева употребе увредљивог речника, застрашивања, чак и говора мржње, према члановима парламентарне опозиције, независним интелектулацима, НВО, новинарима и утицајним појединцима, и од стране чланова владајућих партија.
Од српских власти се тражи да одмах предузму мере ради гарантовања слободе изражавања и независности медија, како би се обезбедиле одговарајуће истраге када је то потребно.
Комисија и ЕЕАС се позивају да јачању сарадњу и подршку цивилном друштву, невладиним организацијама и независним медијима.
Такође се осуђују сви акти насиља и указује да случајеви непропорционалне употребе силе од стране полиције током протеста у јулу 2020. захтевају посебну пажњу власти, укључујући последични недостатак сарадње полиције са правосудјем и јавним тужиоцем. Од српских власти се тражи да испитају све те случајеве.
У извештају се наглашава значај широких консултација о уставној реформи и жали што претходни сазив парламента није успео да усвоји уставне реформе чији је циљ јачање независности правосудја.
Такође се изражава забринутост око ефикасног функционисања новог парламента у коме нема опозиције, чији легитимет опозиционе странке доводе у питање и чији је мандат, како је већ најавио председник Србије, скраћен, а који усваја далекосежне уставне промене без отворене, инклузивне и демократске јавне дебате.
Нормализација односа Србије и Косова предуслов за приступање ЕУ
ЕП сматра да је нормализација односа и за Србију и за Косово „приоритет и предуслов за приступање ЕУ“ и да је кључа за обезбедјивање стабилности и напретка у ширем региону, наводи се у предлогу резолуције, уз позив на активно и конструктивно ангажовање у дијалогу уз посредовање ЕУ ради постизања свеобухватног, одрживог и правно обавезујућег споразума у складу са медјународним правом.
Када је реч о дијалогу, такође се подвлачи позив на пуну примену свих већ постигнутих споразума укључујући успостављање Асоцијације/Заједнице српских општина, без одлагања. Спољнополитичка служба ЕУ (ЕЕАС) позива се да успостави механизам за надгледање и верификацију примене свих до сада постигхнутих споразума и да о томе периодично извештава ЕП као и да пружи пуну подршку специјалном представнику ЕУ у дијалогу Београда и Приштине Мирославу Лајчаку.
Од влада Србије и Косова тражи се да се уздрже од акција које би могле довести до подривања поверења и угрозити дијалог. У предлогу резолуције се подвлачи важност мултиетничке природе и Србије и Косова и додаје да етнички хомогене државе не треба да буду циљ у региону.
Српске и косовске власти позивају се да подстичу контакте локалних заједница како би се ојачао дијалог, да се уздрже од коришћења запаљивог речника према другим етничким групама и изражава жаљење што мост у Митровици, иако обновљен, још није отворен за сав саобраћај.
У предложеном тексту поздравља се поновни ангажман САД и наглашава потреба да ЕУ и САД ојачају своје партнерство и координацију на Западном Балкану. Трансатлантска сарадња, наводи се, важан је чинилац стабилности у региону а ЕУ има водећу улогу као посредник у процесу нормализације односа Србије и Косова.
У том контексту додаје се да је ЕП обавештен о потписивању споразума о економској нормализацији измедју Србије и Косова 4. септембра 2020. у Вашингтону али се изражава жаљење због одредби у тексту које захтевају да Косово престане да тражи чланство у медјународним организацијама.
Такође се наводи да би премештање амбасаде Србије у Израелу из Тел Авива у Јерусалим било противно ставу Еуропске уније о решењу спора Израела и Палестине по моделу две државе.
У Билчиковој резолуцији такође се понавља важност постепеног ускладјивања спске са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, као услов за процес приступања, али и изражава забринутост због стопе ускладјености Србије која је најнижа у региону. Примећује се да неки званилчници и неки политичари и даље повремено дају изјаве које доводе у питање спољнополитичку оријентацију Србије и изражава забринутост и због поновљене подршке Србије Русији у Генералној скупштини УН по питању анексије Крима.
Поздравља се чињеница да се Србија ускладила са ставом ЕУ о председничким изборима у Белорусији, али се изражава забринутост што Србија није подржала санкције према званичницима те земље, као ни став ЕУ о новом закону о безбедности у Кини. Србија се позива да повећа ниво ускладјености с изјавама високог представника Уније за спољну политику и безбеднсот и одлукама Савета.
У предложеном тексту се наглашава и важност регионалне сарадње по питању ратних злочина и у истрази случајева несталих особа, укључујући појачане напоре у признавању и спроводјењу судских пресуда о ратним злочинима, истраживању гробних места, одбацивању говора мржње и величања ратних злочинаца као и на пружању помоћи домаћим тужиоцима у приводјењу починилаца правди.
Власти Србије се позивају да осуде сваки облике говора мржње, кампање застрашивања и јавног одобравања и негирања геноцида, злочина против човечности и ратних злочина. Изражава се жаљење због тога што поједини представници власти и политичари и даље поричу геноцид у Сребреници и поздравља рад организација цивилног друштва на пољу помирења, транзиционе правде и одговарајуће репарације.
Од Србије се такодје очекује пуна сарадњу с Хашким трибуналом за ратне злочине, односно Међународним механизмом који га је наследио. Од Србије се тражи да се супротстави напорима на подривању досадашњих постигнутих резултата као и фалсификовању чињењца које је утврдио Хашки суд.
У резолуцији се понавља подршка инцијативи за оснивање Регионалне комисије за утврдјивање чињеница о ратним злочинима и другим грубим кршењима људских права на територију бивше Југославије (РЕКОМ) и истиче се важност Регионалне канцеларије за сарадњу младих (РYЦО) и њеног рада.
У извештају се позива на јачање европске сарадње са Србијом по питању манипулативних дезинформација и сајбер и хибридних претњи чији је циљ да се подели друштво, дискредитује ЕУ и поткопа европска перспектива региона.
Посебна забринутост се изражава због дезинформација из Кремља које се дистрибуишу преко Спутњика Србија и других актера. Власти Србије се позивају да преиспитају аранжмане коју то омогућавају како би се смањиле дезинформације и појачали напори против таквих кампања чији је број порастао од почетка пандемије ковида-19.
Такође се поздравља континуирано учешће Србије у мисијама и операцијама у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике.
Истовремено се, међутим, изражава забринутост због растуће зависности Србије од војне опреме и технологије из Кине, као и блиске политичке и војне сарадње са Русијом, укључујући континуирано руско присуство у Нишу.
Билчиков Извештај о Србији усвојен је у Одбору за спољне послове Европског парламента у фебруару.
