Od izbora 17. decembra zaključno sa 30. martom u biračkom spisku zabeležile su promene od 41.110 birača, odnosno 400 dnevno. Ovu informaciju iznela je CRTA, dok je nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave odbacilo njihove navode. Ocenili su da je to “sinhronizovani napad” od strane pulena jedne opozicione stranke, ali CRTA i dalje traži odgovore. Sve to baca veliko sumnju na uticaj fantomskih birača na decembarskim izborima, koji su, prema rečima opozicije i predstavnika civilnog društva, presudno uticali na rezultate u Beogradu.
Odmah nakon izbora koji su održani 17. decembra, organizacije civilnog društva poput CRTE objavili su da su se desile velike nepravilnosti uoči i na samom glasanju, te da je zbog toga izborni proces narušen, prenosi Nova.rs.
Pojava fantomskih birača najilustrativnije je objasnila kako se posredstvom izbornog inženjeringa dobija većina, a CRTA je nedavno otkrila još jedan zanimljiv podatak.
Naime između izbora, a zaključno sa 30. martom predstavnici ove organizacije utvrdili su velike promene u biračkom spisku. Prema njihovim informacijama, smanjen je broj upisanih glasača u biračkom spisku za 41.110 birača.
Pojava fantomskih birača najilustrativnije je objasnila kako se posredstvom izbornog inženjeringa dobija većina, a CRTA je nedavno otkrila još jedan zanimljiv podatak.
Naime između izbora, a zaključno sa 30. martom predstavnici ove organizacije utvrdili su velike promene u biračkom spisku. Prema njihovim informacijama, smanjen je broj upisanih glasača u biračkom spisku za 41.110 birača.
„Prvo, samo jedan broj referenata za birački spisak pri opštinskim upravama je počeo revnosno da ažurira podatke, dok se u ostalim opštinskim upravama ne radi ništa. To bi značilo da se automatsko ažuriranje ne sprovodi u svim opštinama i gradovima. Druga mogućnost jeste da elektronska verzija Jedinstvenog biračkog spiska građana, dakle javno dostupnog dokumenta, ne sadrži tačne podatke. A morala bi. Oba moguća objašnjenja ukazuju da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti kako treba“, objašnjava sagovornik Nove iz CRTE.
Kako naglašava, resorno Ministarstvo bi zbog toga moralo da odgovori na pitanja ove organizacije, jer su utvrdili da je tempo promena za ovaj period veoma visok.
„Ilustracije radi, tokom ova tri i po meseca broj birača iz biračkog spiska smanjivao se za oko 400 birača dnevno, dok se u mnogo dužem periodu od 20 meseci tj. između dva izborna ciklusa (od aprila 2022. do decembra 2023, broj birača smanjio za 19.500, što je dnevno samo 31 birač manje“, kaže Erceg.
Navodi i da je „čudno i to što se ova razlika od 41.100 birača beleži samo na šest odsto biračkih mesta od ukupno 8.268. Istovremeno, na svim ostalim mestima (94 odsto biračkih mesta) nema nikakvih promena, što je takođe čudno“, zaključuje on.
Iz Ministarstva stižu uvrede, ali ne i objašnjenje
Reagujući na informacije CRTA, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave saopštilo je da nisu tačno navodi da da je na šest odsto biračkih mesta bilo smanjenja broja upisanih birača za 41.110 birača.
Ministar Aleksanar Martinović rekao je da je taj podatak apsolutno proverljiv.
Martinović je zahtev za kontrolu biračkog spiska i za unapređenje izbornog procesa, koji je iznela ta nevladina organizacija, ocenio kao „sinhronizovani napad“ od strane „pulena“ predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, koji, po njegovoj oceni, vode „destabilizaciji zemlje“.
“Ovi sinhronizovani napadi nisu samo napadi na MDULS i MUP, nego na državu Srbiju i predstavljaju instrument tuđinske politike koji nema nikakav interes sa građanima Srbije“, rekao je Martinović.
Foto N1
