У неколико наврата сам вам сугерисао да нисте за позицију коју узурпирате. Немате ни сензбилитета, ни квалитета, ни знања да водите град какав је Београд. Нисте ме послушали, па и након трагедије која је задесила Београд, настављате да се понашате недостојно функције коју обављате и града који представљате.
Морали сте да одете до школе Владислав Рибникар, морали сте да одете у Младеновац. Морали сте да будете ту.
Јер да сте били тамо, можда бисте нешто осетили. Можда би вас тај осећај натерао и да нешто урадите.
Можда би вас та тишина и бол натерали да размислите. О граду, о људима.
Београђани данима погледима траже једни друге. Траже разговор, траже утеху. Саучешће. Охрабрење.
Покушавају да разумеју. Питају се како нам се то десило. Да ли смо учинили све?
Да спречимо, да лечимо, да волимо.
И одговор који сви, као и ви, знамо. Нисмо.
И у тренуцима криза и питања, градоначелник мора да буде ту, међу грађанима. Да их умири кад су узнемирени, да буде на располагању полицији, министраствима, људима у управи, да помогне. Да буде одговоран, доступан, да буде човек.
Да загрли.
Ви тај градоначелник нисте били. Ви тај градоначелник не умете да будете. Нити ћете икада умети.
Београд је и у прошлости пролазио кроз тешка времена, велике несреће, зле људе, тугу и тешке тренутке. И пролазиће у будућности опет.
Биће тешко. Претешко.
Биће опет лоших вести.
Мрак ће опет падати, али у коначници живот ће морати да победи. Љубав ће морати да победи. Зато нам треба градоначелник који има храброст, визију, кога красе пре свега људскост и саосећање.
Треба нам да би нам дан који ће сигурно доћи после мрака стигао раније.
Морамо да нађемо одговоре на овај трагичан догађај. Морамо да решимо наш однос са прошлошћу, однос према мржњи и ратовима, однос према ближњима, према комшијама. Према свима онима који другачије изгледају или се понашају другачије.
Зато школе у нашем граду морају постати места где деца желе да иду, места разумевања и инспирације, места смеха и љубави. Професори, васпитачи, морају бити поштовани и саслушани.Зато нам сада требају места заједништва, места подршке, места саосећања. Места туге. Окупљања.
Зато је потребна храброст, потребно је лидерство. Потребна је емпатија.
Једино је то достојно Београда. А ви то не разумете. Ви то никад нећете моћи да му пружите.
Београд и Београђани љубављу могу да узврате само онима који га искрено воле.
Ви то нисте и зато је време да одете са места градоначелника, јер оно није за вас.
