Анализа Организације „Траспарентност Србија“ указала је да је Србија ушла у изборни процес, а да није решен ниједан од проблема у области финансирања кампање и спречавања злоупотреба јавних интереса. Тако су у анализи досадашње кампање уочили појачану функционерску капању због чега су у неколико случајева подносили и пријаве Агенцији за спречавање корупције.
Према речима програмског директора „Транспарентност Србија“ Немање Ненадића током досадашњег тока кампање био је уочљив у великој мери појачани активизам носилаца појединих јавних функција, преноси Н1.
„То је било уочљиво кроз промотивне активности које су очигледно служиле томе да се што чешће јаве у јавности и да у добром светлу представе власти и да на тај начин остваре додатну промоцију код бирача“, каже Ненадић и додаје да је то и било очекивано.
Према његовим речима, функционерска кампања углавном обухвата појаве које нису забрањене актуелним прописима, али има случајева када су оне прерастале у нешто што није дозвољено због чега су поднели неколико пријава Агенцији.
Ненадић наводи да су анализом обухваћена и два функционера која су, како је рекао, рекордери функционерске кампање – Горан Весић и Александар Шапић. Он истиче да су у оба случаја сматрали да су прекорачили границе које закон допушта.
„Када је реч о Весићу, министру грађевинарства, реч је о неколико случајева где је посећивао разна градилишта и том приликом су снимани промотивни материјали где је он позивао да се гласа за листу његове странке. То што није кандидат на изборима не значи да ефективно не промовише странку којој припада. Ту је спорно то што смо видели да се ти клипови промовишу са Фејсбук налога министра. Такође, смо видели да су неки од тих спотова били праћени плаћеном промоцијом где је наведено да их је платио Весић“, објашњава Ненадић.
Он додаје да Агенција за спречавање корупције, којој су поднели пријаву, сматрала да ту повреде закона нема.
„То значи да ако појединац плаћа директно рекламе које служе промоцији неке странке на изборима, они сматрају да ту нема обавезе да се ти трошкови обухвате у страначким извештајима. То је спорно зато што, ако би странке желеле да заобиђу сва правила у закону политичких активности у Србији, они би могли да се промовишу на тај начин, преко хиљаду својих функционера. Ту имамо крај било какаве контроле финасирања странака“, наводи Ненадић.
„Сумње на корупцију остају неиспитане годинама“
Ненадић се осврнуо и на кол центар СНС-а у коме је новинарка ЦИНС-а документовала бројне неправилности и кршење закона истичући да су се и у том случају обраћали Агенцији.
„Указали смо на нека од питања око којих би они требало да директно прикупе податке, пре него што добију извештаје о трошковима кампање, не само од странке, него и од других актера, пре свега од невладине организације ЦЕРОП, јер Закон не допушта могућност да удружења директно финансирају неку кампању. Такође смо видели да се нека плаћања врше готовински што такође може бити спорно због других закона“, наводи он.
Ненадић каже да би Агенција ускоро требало да објави прелиминарне извештаје о трошковима кампање када ће се видети да ли је неки од трошкова у вези са кол центром био пријављен, јер је први рок за то 10. децембар.
Он је коментарисао и ћутање институција у Србији на све неправилностима које су се могле видети.
„Мој утисак и, не само утисак него прилично добро засновано уверење је да јавно тужилаштво у Србији ни пре уставних реформи, а ни након њих није радило оно што би требало – да не чекајући било какаве кривичне пријаве испитује сумње у извршење кривичних дела из своје надлежности. Ми у пракси видимо да они то не желе да раде и да због тога многи случајеви где су врло добро биле аргументоване сумње на корупцију остају неиспитане годинама“, закључује Ненадић.
Foto:Vesna Lalić/Nova.rs
