На питање да ли се и у којој мери став Европске уније (ЕУ) према председнику Србије разликује у односу на 2013. годину, када је потписан Бриселски споразум, он је у серијалу разговора Квака 23 одговорио да се сада поставља питање „поверења и кредибилитета“.
Мада би у „тумачењу требало бити опрезан“, Јањић је новинарки Даници Вученић рекао да су „сумње почеле, иако још није одлучено да је то „брод са кога треба побећи“.
Приметио је да „они који су највише инвестирали у Вучића“, попут немачких народњака, Британаца и Американаца, већ сада активирају своје механизме „стављања до знања да мора ствари да мења или ће они мењати њега“.
Поводом наставка дијалога Београда и Приштине, он је, ипак, приметио позитивну промену у односу на претходне сусрете те врсте, јер она сада укључује „основне информације“ са састанка, а искључује „емоције и сматрања о питањима неке далеке будућности“.
Јањић истиче да је „све смисленије од тога да се ништа не ради 20 месеци“ и да се, при томе, „креира атмосфера политичко-безбедносних провокација, попут хапшења Ђурића, возова и идеолошко-политичког лудила и ивице сукоба“.
Он процењује да су „можда нешто, у међувремену, научили од Ричарда Гренела, а то је да покушају са „wин-wин“ позицијом, уместо са причама „мора нешто да се изгуби, да би онај добио и обрнуто“.
Говорећи о темама које су отворене у Бриселу, Јањић је констатовао да оне „не могу да се реше ако немаполитичког договора, али да, пре свега, не могу да се реше „ако преговарачи немају визију“.
Позвао се на пример начина на који косовски премијер Авдулах Хоти разуме тему економије, у коју је сместио и „ратну одштету и сукцесију“.
Када у септембру на дневни ред дођу питања имовине, „Хоти ће два пута размислити о ратној одштети“, јер ће се рачунати и „спаљена, уништена и узурпирана српска имовина“, предвидео је Јањић. .
„Кога ће онда да тужи за ратну одштету – НАТО или војно-полицијске снаге за уништавање имовине породице Јашари, на шта има право“, упитао је Јањић.
Према његовом тумачењу, када је реч о ратној одштети, „Хоти полази од претпоставке да је борба ОВК све време била међународно-јавно и политички легитимна, заборављајући да су они до 1997. били третирани као међународна терористичка организација“.
„Не постоји пример да је герила која је успела у сецесији наплатила још и ратну штету, и то пошто је одузела део територије“, нагласио је Јањић.
Он обнављање дијалога Београда и Приштине види као „други талас, а не нови пик, првог таласа“, мада напомиње да „није реч о два различита процеса, већ о континуитету“.
Ово је шанса да се, „после прекида и додатног умножавања проблема, сагледају позиције“, истакао је Јањић и оценио да је Београд, ипак, учинио уступак, јер је сео за сто, упркос томе што су таксе само суспендоване. Приштина „има проблем са ЕУ и сопственим Споразумом о стабилизацији и придруживању“, констатовао је он, али је признао и да о београдском плану „не зна довољно“.
„Ствари ће бити јасније када се будем видео састав нове Владе Србије“
Јањић није 100 одсто сигуран да „Вучић стратешки хоће да политику нормализује, што би био оквир за чланство у ЕУ, да хоће да гради мини европске регионе, од Пријепоља, до Пећи“, мада допушта да је можда реч о „тактици“. Ствари ће бити јасније када се будем видео састав нове Владе Србије и „да ли ће људи који су слали возове, освајали, па губили са 5:0, и даље играти игру“, рекао је он и подсетио на старо правило да нема нове политике са старим играчима.
Упитан да ли ће се ствари око Косова решавати мимо Београда, уколико Србија не прихвати правно обавезујући споразум или не допусти чланство Косова у Уједињеним нацијама (УН), Јањић је одговорио да ће „правно обавезујући споразум, шта год то значило, бити на крају прихваћен“.
Како је проценио, зваће се свеобухватни споразум, при чему ће правна обавезност значити „мењање унутрашњих регулатива“.
Према Јањићевом схватању, „формално признање би било крај приче и проблем више не би постојао“. Како је поручио, „ако Србија жели да напредује, не би требало да ради оно што је Вучић радио од 2016.године са идејом размене територија, којом је заправо охрабрио став о признању“, а истовремено „бодрио снагу аргумената Немачке о моделу две Немачке“.
Према његовом мишљењу, власт у Србији требало би да стави до знања „да је реч о дугом процесу, али да проблеми могу брзо да се решавају кроз „признање реалности Косова, одустајање од терминолигије тзв.држава или Приштина“ и прихватање чињенице да је реч о „Републици Косово“.
Како је разјаснио, у њу не шаљемо амбасадора, али са њом нормализујемо односе у два корака, с тим што је други корак потпуно признање, које би требало оставити за будућност, док би, у медјувремену, скинули са врата све остале међусобне проблеме.
Упркос отказивању састанка у Вашингтону, Јањић тврди да је Америка веома присутна, што се види и на основу сусрета Лајчака са Палмером, уочи скупа у Бриселу.
Он је подсетио да су и Руси су присутни и обавештени, јер је Лајчак посетио и Москву, али је високом европском представнику за спољну политику и главном преговарачу ЕУ замерио што се „свима удварају“.
Они долазе из држава које нису признале Косово и „требало би да се држе Резолуције из 2011. и да Резолуцији 1244 оставе по страни“, рекао је Јањић.
Осврћући се на писмо подршке 311 европосланика захтеву опозиције о упућивању експертског тима ЕУ у Србију да процени степен угрожавања демократије, људских права и слободе медија, Јањић је нагласио „да су три странке које стоје иза овог захтева надолазећа сила у Европи“.
То се види по резултату локалних избора у Француској, оценио је Јањић и закључио да се, пре свега у Немачкој, неће формирати блок потив таквог става, без обзира на то да ли ће захтев да „прође“.
