После слома у сопственим редовима – не на изборима, већ у свести чланства и симпатизера – режим почиње да вуче потезе очајника. Уместо избора, спрема се ванредно стање. Уместо дијалога, прете хапшења, медијски мрак и „радне обавезе“ за васпитачице.
А студенти?
Кренули су као искрени покрет наде, али сада делују као да нису сигурни шта заправо хоће.
Неће политику – али хоће да одређују ко сме у њу.
Прелазна влада – али не са овима. Проглас – али не баш тај.
Опозиција – али не оваква.
Експерти – али не ти.
Па ко сте онда? Ако хоћете да бирате – изађите на изборе, оснујте странку, понесите одговорност.
Не може „мало“ у борбу.
Или јеси – или ниси.
Подршка коју сте добили није била за маглу. Била је за вредности. А сада изгледа да свако вуче на своју страну – а време цури.
На нашу безрезервну подршку можете рачунати, али ако нам кажете за шта је тачно дајемо.
Истовремено, режим више нема шта да изгуби – осим власти. И зато све више делује спреман да је задржи силом. Спремају се хапшења, застрашивања, ванредне мере. Свако ко мисли – постаје претња.
Зато је сада кључно: ако не знамо шта хоћемо, добићемо оно што смо мислили да смо спречили. – поручио је Владимир Ђорђевић, народни посланик и потпредседник Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС).
