Вучић је на заједничкој конференцији за новинаре после састанка са Јоханисом рекао да је румунског колегу, за кога је рекао да има немерљив углед у Европи, САД и свету, упознао са разговорима о Косову које је имао недавно са немачком канцеларком Ангелом Меркел, са званичницима ЕУ, као и о свему што је важно за проналажење компромиса.
Како је рекао, Румунија је највећа земља у региону, и имајући у виду и да је једна од пет земаља чланица ЕУ које нису признале самопроглашену независност Косова, замолио је да управо и из тог, неутралног и другачијег угла помогне да до компромиса дође.
Председник Србије је истакао да Јоханис има велики углед у свету и да га је замолио и за личну и подршку Румуније напорима Србије за проналажење компромисног решења.
Навео је да је став Србије да не може да се догоди да једни добију све а други изгубе све, већ и једни и други да буду помало незадовољни и да би то било решење које би било фер и једино правично.
Поручио је да је захвалан на чињеници да Румунија није признала независност Косова.
„За нас је то велики проблем, али даћемо све од себе да пронађемо компромисно решење“, додао је Вучић и поручио да је за компромисну ситуацију неопходно да обе стране одустану од максималистичких захтева.
Председник Румуније Клаус Јоханис истакао је да је Косово и Метохија сложена тема и да разуме да решење тог питања значи велики корак ка ЕУ за цео регион Западног Балкана.
„Блиско ћемо разговарати о могућим решењима. Улога коју Румунија може, а одигра је велика. Ми смо расположени да учествујемо у проналажењу добрих решења за цео регион. А најбоље је решење које је прихватљиво за све стране“, поручио је Јоханис.
Додао је да решење мора бити фер, доћи изнутра и да мора бити подржано од свих актера, па и међународних. Истакао је да је јасно да нема интеграције у ЕУ без решења тог питања.
Јоханис је пренео Вучићу да жели да буде део дискусије о решењу Косова.
„Спреман сам да будем укључен и разговарам са политичарима широм света о том питању“, подвукао је он.
„Ако решење не буде фер, прихватљиво и и подржано, оно неће бити солуација. Без решења које би задовољило све стране оно не може бити одрживо, а без одрживог решења ништа нећемо решити“, закључио је Јоханис.
„Србија не разматра признање Косова и Метохије“
Председник Вучић је одговарајући на новинарско питање истакао да Србија не разматра признање Косова и Метохије и узвратио питањем „шта би онда био компромис?“.
„Ако је предлог да само Србија призна Косово, то значи да би у том случају Албанци добили све, а моје је питање шта би Срби добили. Ако би неко рекао мени ‘манастири и цркве ће бити заштићене’, моје контрапитање би било ‘зар би их у супротном палили или шта'“, казао је он.
Вучић је поновио да Србија улаже напоре да дође до компромисног решења, не разматра признање, али да је отворена за сва остала питања која воде ка коначном решењу овог важног проблема.
Према његовим речима битно је да се нађе начин како прићи овом проблему и приказати га јавности.
„Морамо видети како можемо наћи одрживо коначно решење које би охрабрило, допринело и подстакло пријатељство два највећа народа на Балкану – албанског и српског. Спремни смо да разговарамо о свим предлозима који би дошли из ЕУ, њених чланица, Албанаца, Приштине, које год стране“, нагласио је председник.
Вучић је рекао да постоји широк спектар могућности у потрази за решењем, те да је неопходно наћи добру вољу и предано радити на томе.
„Ако успемо у решавању тог проблема, то ће показати да бринемо о будућности наших народа, ако не онда ће то бити још један пропуст, свакако не први“, казао је он додајући да ће то пре да се деси него што ће се наћи решење, али да ће Србија чинити све да се пронађе компромис.
„Период румунског председавања ЕУ може бити одлучујући“
Србија је веома задовољна што ће Румунија председавати ЕУ почетком 2019. и могуће је да ће то бити и одлучујући период за европску будућност Србије, изјавио је председник Вучић.
Истакао је да Србија полаже велике наде у румунску подршку.
„Ако будемо смогли снаге и храбрости и ако, с друге стране, буде постојала воља за компромисом, онда ће то бити могуће. Ако не, плашим се да тешко да може да нам помогне Румунија или било ко други. Али, у сваком случају, имамо велика очекивања и велике наде полажемо у наше румунске пријатеље и њихову подршку Србији“, рекао је Вучић.
Могуће да период румунског председавања ЕУ „баш буде време“, истиче председник, у којем Србија треба да решава неке од својих највећих проблема са којима се суочава, не деценијама, већ вековима.
Традиционално пријатељство Србије и Румуније
Председник Вучић је указао да Србију и Румунију везује традиционално пријатељство.
„Ретки су народи са којима у региону нисмо ратовали и сукобљали се, а са Румунијом нисмо“, подвукао је Вучић.
Он је истакао да је, пошто се не може живети од прошлости, са својим румунским колегом разговарао о будућности.
Рекао је да се нада да ће Румунија током председавања ЕУ у првој половини 2019. задржати високо на листи приоритета чланство Западног Балкана и Србије. На састанку је било речи и о националним мањинама.
„Ја могу да говрим о положају Румуна у Србији“, навео је Вучић и додао да ће бити урађене значајне ствари после којих ће и Клаус Јоханис моћи да каже – ово су конкретни резултати.
Објаснио је да се то тиче информисања на румунском језику, одељења у школама на румунском и бољег времена одржавања наставе.
Јоханис:Односи добри, биће и бољи
Румунски председник Клаус Јоханис оценио је да су односи Румуније и Србије веома добри и да ће бити још бољи.
„Оптимисти смо у вези са тим, а Србија је главни трговински партнер Румуније на Западном Балкану“, истакао је Јоханис.
Српски председник поново је истакао заинтересованост за изградњу ауто-пута Београд – Темишвар.
Вучић је указао на потребу изградње брзе саобраћајнице између та два града и прецизирао да је реч о 150 километара, 75 на српској и исто толико на румунској страни. Поручио је да Србија има довољно новца и интереса за изградњу те саобраћајнице и да би такво инфраструктурно улагање донело економске добити и нашем и румунском народу који живе са обе стране границе.
Одговарајући на питања новинара, подсетио је да је та идеја дошла из Србије, као и да је својевремено о томе разговарао са бившим румунским премијерима Ћолусом и Понтом, али и да, чак уз њихову жељу да се то ради, није добијена сагласност румунске стране.
„Не иде то лако, али ми остајемо заинтересовани за тај ауто-пут и повезаност са Темишваром“, рекао је председник Вучић.
Указао је да Румунија постаје све значајнији партнер Србије у трговинској размени и поручио да пословична политичка блискост две земље даје конкретне резултате у међусобној сарадњи у различитим областима друштвеног живиота.
Како је рекао, разговарали су и о другим стварима која се тичу тог питања и да ће све то донети још боље резултате на задовољство Румуна у Србији као што је српска национална мањина задовољна њеним положајем у Румунији.
Удвостручена економска сараддња за пет година
Разговарали су, нагласио је председник Србије, и о економској сарадњи и изнео податак да је за пет година та сарадња удвостручена и да по свим параметрима Румунија постаје све значајнији партнер Сербије.
У том смислу он је навео и да је број туриста из те земље, највећег суседа Србије, порастао за 25,8 одсто и да је око 67.000 Румуна посетило нашу земљу све од Београда до Копаоника…
И та наша пословична политичка блискост најбоље резултује даје у конкретној сарадњи у различитим областима друштвеног живота, рекао је Вучић и додао да имамо све предуслове да даље напредујемо а да тамо где има проблема „не жмуримо“, већ да гледамо како да их решавамо.
Он је истакао да је са председником Румуније разговарао о Дунаву, односно Дунавској стратегији и навео да ће се убудуће радити на томе да и код нас, као што је то случај у Европи са многим рекама, Дунав буде пун саобраћаја и да се у том смислу искристе европски фондови и друге могућности које се пружају.
Иначе, укупна робна спољнотрговинска размена са Румунијом у прошлој години износила је 1,3 милијарде евра, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).
Коректна сарадња у мигрантској кризи
Председник Вучић је подсетио на то да је Србија током мигрантске кризе била брана између других делова Западног Балкана и Румуније.
Указао је да су Србија и Румунија имале врло коретну сарадњу током најтежег и највећег прилива миграната на територију Србије из правца Македоније и Бугарске.
Министри унутрашјих послова две земље, према његовим речима, имају добру сарадњу, и остало је још неколико споразума које треба потписати.
„Мислим да наша сарадња по питању безбедности није спорна, али увек може бити још боља, унапређена. Чини ми се да смо у периоду мигрантске кризе, када је Румунија штитила себе, Србија била брана између других делова Западног Балкана и Румуније“, објаснио је Вучић.
Вучић је подсетио да је кроз нашу територију прошао највећи број мигараната, а веома мали број је доспео до граница Румуније.
„Румунија је имала и има пријатеља у Србији“, додао је он.
Вучић је указао да ће се сарадња са Румунијом поспешити кроз граничне прелазе који ће се још отварати, као и да кроз сарадњу обавештајних служби и полиција може да се сарадња по питању безбедности доведе до перфекције.
„Не видим у тој области озбиљних проблема у будућности“, рекао је председник Србије.
