Осим што је било драматично, као и већина ранијих обраћања српској јавности, последњи медијски наступ председника Србије Александра Вучића у понедељак увече донео је и нешто ново.
Саговорници Гласа Америке оцењују да је да је Вучић – како се чини – под притиском западне петорке прихватио француско-немачки план за Косово и да сад тражи начин да подели одговорност и да то представи јавности.
Сам Вучић је најавио веће учешће парламента и владе у дешавањима око Косова, најавио је састанке са представницима опозиције о развоју ситуације у односима са Приштином и Западом, а у неколико наврата је током обраћања поменуо и изјашњавање самих грађана.
Подела одговорности је нешто чему ће он да прибегне када је сатеран у ћошак, каже Срђан Цвијић из Београдског центра за безбедносну политику:
Ја мислим да после 10 година личне власти одједном се пробудити и тражити неку саодговорност народа и других политичких партија је прилично лицемерно”, каже Цвијић и оцењује да је то обраћање било намењено пре свега унутрашњем јавном мнењу, али и спољашњем:
“Мислим да се ради о томе да је Вучић сатеран у ћошак због дугогодишњих обећања које је давао међународној заједници. И да је са његове тачке гледишта био принуђен да прихвати тај споразум, али да и даље рачуна на то да друга страна неће прихватити. И ја мислим да је то сад велика коцка која је тренутно у игри и видећемо шта ће се десити са друге стране”.
Током обраћања Вучић је рекао да му је јасно стављено до знања какве тешке последице чекају Србију у случају да одбије план – од заустављања европских интеграција, својевресних санкција у виду заустављања и повлачења инвестиција, па чак и укидања безвизног режима путовања.
Према мишљењу Дејана Бурсаћа са Института за политичке студије ово су најтежи тренуци од доласка Александра Вучића на власт и он сада тражи начин како да то што је прихватио француско-немачки план представи јавности:
“То је врло тешка политичка позиција за некога ко је претходних десетак година градио причу – сетимо се победа 5:0, успеси у преговорима, Србија чврсто брани своју позицију – да одједном јавности којој сте све то причали дођете и кажете – па ми смо морали да прихватимо нешто што је практично суверенитет Косова”, каже Бурсаћ и додаје:
“Дефинитивно сад Александар Вучић гледа како то да упакује нацији, односно јавности, гласачима. И на који начин то може и да се подели одговорност – сад се одједном укључује и скупштина као актер, и супер је што ту има опозиције, и влада, и слично. Ја верујем да би најбољи сценарио свакако за Вучића био да ту сви учествују, да то буде скупштинска расправа и да на крају тај документ потпише неко од кога он може у некој наредној латерацији дистанцира. Била то премијерка, био то министар спољних послова и слично”, каже Бурсаћ у разговору за Глас Америке.
Иако данас амбасадори Немачке и Француске Анке Конрад и Пјер Кошар демантују да је током недавних разговора са председником Србије било притисака и претњи санкцијама Србији, већ само указивање на последице ако се пропусти прилика нормализације односа, Дејана Бурсаћа не чуди што је Вучић у свом обраћању играо на економску карту и ширење страха од лошијег живота:
“Вучић је апсолутно сигуран да је то оно што га дугорочно одржава на власти и Вучић не сме то да угрози. А верујем свака најава прекида стране помоћи, безвизног режима – свака таква најава угрожава тај наратив о благостању. А са друге стране свестан је да је Косово врло јак емотивни окидач за гласачке реакције. Није можда нешто што ће га скинути са власти, он гледа своје гласаче и гледа њима да покаже да ће и ово бити добро и да ће ово бити добро за благостање, економски развој, инфраструктуру итд. Уз неки максимум очувања интереса Срба на Косову, што ја верујем да се покушава кроз ту причу о ЗСО”.
Срђан Цвијић истиче да је позиција косовског премијера Аљбина Куртија врло чврста међу бирачима управо због показане чврстине у преговорима и одбијања да прихвати формирање ЗСО:
“Ја мислим да је део рачунице са стране Вучића да они то неће да прихвате, да ће он да се позиционира као страна спремна на компромис, разумна страна, а у преговорима и да ће тако додатно да купи време”.
Из угла Вучића ЗСО је нешто што је њему веома важно, пре свега из политичких разлога:
“На основну овог наратива који смо гледали јуче мени се чини да ће то бити нека врста трампе која ће се понудити јавности да лакше свари, да лакше рационализује тај немачко-француски споразум. Да, Србија је потписала, али ево заузврат добићемо ЗСО, осигурали смо будућност Срба на Косову, неће бити не дај боже нове ‘Олује’, протеривања, насиља”.
Како на крају каже Бурсаћ, математика Запада је врло јасна и ако са једне стране имате играча који је попут Куртија практично непопустљив и Вучића који ће са друге стране да попусти под притиском – јасно је какве ће потезе вући представници међународне заједнице.
