Шта највише смета Александру Вучићу? Спекулације да Владом Србије заправо не управља он, већ стране силе и страни лобисти.
Како се у Србији мења власт, тако се мења и центар политичке моћи. Председник Југославије Слободан Милошевић био је најмоћни човек не само у Србији и Југославији, већ и на читавом Балкану.
Променом власти после петооктобарске револуције центар политичке моћи постао је председник Владе Србије Зоран Ђинђић, док је председик државе Војислав Коштуница имао улогу класичне марионете.
Доласком Бориса Тадића на власт центар политичке моћи поново се преместио на функцију председника државе, док је председник Владе Мирко Цветковић био… Ко се уопште сећа Мирка Цветковића?
Актуелни премијер Александар Вучић преузео је 2014. године апсолутну политичку моћ од председника државе. Томислав Николић је заслугом медија блиских Вучићу постао маргинализована фигура на политичкој сцени.
Шаблон је више него очигледан – председник, премијер, председник, премијер, (председник)…
Ако се будемо водили овом логиком, центар политичке моћи ускоро би требало поново да се пресели из Немањине 11 на Андрићев венац.
Иако је Вучић изричит да му “не пада на памет” да се кандидује на председничким изборима 2017. године, искуства из прошлости указују на то да постоји могућност да Вучић променити мишљење до 2017. године или ће неко други бити центар моћи из председничке фотеље.
Посебно је интересантно приметити да Вучић ниједног тренутка није рекао: “Не пада ми на памет да будем председник. Учинићу све како бих помогао Томиславу Николићу да продужи мандат.”
Неће Вучић да буде председник, али не жели ни Николића на месту председника.
Телепромптер је прошле године, после састанка са потпредседником САД Џозефом Баједном, ексклузивно открио да је Вучић америчкој администрацији обећао да ће испунити све њихове захтеве у вези а Русијом и мигрантима уколико га подрже у намери да се кандидује на председничким изборима.
Прочитај: ВУЧИЋ БАЈДЕНУ: Дозволите ми да свргнем Николића с власти и увешћу санкције Русији
Уколико Вучић остане на месту председника Владе, а Николић изгуби председничке изборе, сасвим је извесно да ће председничку функцију преузети кандидат опозиције.
Вучић сада мора да бира између “три зла” – подржати Николића, иако очима не може да га смисли, прегазити реч и кандидовати се на председничким изборима или допустити опозицији да преузме председничку фотељу.
Очигледно је да су предстојећи председнички избори један од разлога за одуговлачење са формирањем Владе.
Подсетимо да је Вучић пре два дана рекао да ће предложити неког другог за мандатара уколико он не буде био способан да формира Владу.
Зашто Вучић са апсолутном већином у Скупштини не би био способан да формира нову Владу?
У јавности се поново спекулише о притисцима из иностранства. Прича се да Американци захтевају да Кори Удовички и Иван Тасовац остану на министарским функцијама, а да министар правде Никола Селаковић буде склоњен.
Руси траже да сектор енергетике остане у рукама социјалиста, њихових поузданих сарадника.
Иако се Вучић свим силама труди да убеди јавност да фактори из иностранства не управљају Владом Србије, министар Александар Вулин признао је да постоје “притисци великих сила око формирања Владе”.
Вулин је за РТС рекао да је Вучић озбиљан политичар и да то што је изнео дилеме пред јавности значи да су притисци на њега, на Владу Србије и на Србију заиста велики и да сигурно долазе од моћних земаља и људи.
Он је навео да захтеви из иностранства неће бити испоштовани.
Међутим, сама чињеница да Влада Србије још увек није формирана због тих притисака доказује да Александар Вучић полако пуца.
Подсетимо да је Вучић недељу дана после конститутисања Скупштине рекао да је направио списак нових министара уз напомену да су му фалила још само два министра.
Шта се десило са тим списком? Како ствари стоје, списак је бачен у канту за смеће после интервенација Руса, Американаца и Европљана.
Није Вучић баш толико јак како се представља када су упаљене камере.
Сасвим је извесно да Вучић жонглира са предстојећим председничким изборима и формирањем нове Владе. Данас се вероватно креира политички план по којем ће Србија бити у обавези да поступа у будућности.
Политичким комбинаторикама вероватно је већ изабран нови председник државе, а народ ће ту одлуку само потврдити на изборима 2017. године.
Прича око одуговлачења са формирањем Владе само је мали део шире приче. Како ствари стоје, стране силе и домаћи политичари тренутно креирају политичку стратегију која ће бити на снази у наредних пет година. Унапред ће се знати ко ће бити председник државе, за кога ће радити, ко ће водити Владу, како ће се мењати Устав, ко ће га мењати, како ће се проводити стратегије из поглавља 23 и 24…
Уопште није битно шта је народ рекао да изборима. Биће онако како се договоре Американци, Руси и Европљани, а Вучић може да глуми јаког премијера само пред камерама.
