Предлог буџета Републике Србије за 2024. који су Влада Ане Брнабић и Министарство финансија Синише Малог упутили Народној скупштини на усвајање садржи преоптимистичко и лабаво планирање јавних прихода и расхода, уз нереалну процену привредног раста у 2024. од 3,5%.
Србија центар указује на следеће недостатке предложеног буџета:
Буџет Р. Србије за 2024. не поштује фискална правила (не поштује Закон о буџетском систему), јер је планирани дефицит од 2,2% и даље већи него Законом дозвољених 1,5%.
За финансирање пројектованог мањка у буџету за 2024., планирано је даље задуживање, у висини од близу 8 милијарди евра. Озбиљно задуживање које се без основа слави као економски успех.
Наставак буџетских субвенција, посебно ка страним инвеститорима и без јасних критеријума доделе средстава, јесте врло спорно, што доказује просечан годишњи раст БДП Србије у периоду 2013-2022. који износи само 2,63%.
Расходи за социјалне трансфере су у предложеном буџету потцењени, то значи да ће бити неопходно њихово повећање ребалансом, дакле буџетски дефицит ће бити још већи.
Министарство финансија за капиталне инвестиције у буџету издваја 467,5 милијарди динара (око 4 млрд евра). Велики део ових инвестиција односи се на пројекте Београд Еxпо 2027 и Национални стадион. Међутим, ни Влада нити Министарство финансија нису дали детаљну анализу дугорочних економских ефеката оваквих мегаломанских пројеката.
Огроман раст капиталних издатака на нивоу Републике је најбољи доказ да су планирани трошкови за реализацију инвестиција прецењени и да у буџету постоји системски уграђен простор за корупцију.
Највећи део прихода буџета за 2024. требало би да потиче од пореза, где се највише рачуна на наплаћени порез на додату вредност (ПДВ), са планом од чак 900 милијарди динара, што је нереално имајући у виду потешкоће у убирању овог индиректног пореза током 2023, на шта је већ указивао и Фискални савет. Слабија наплата ПДВ у 2023, говори како о опадању куповне моћи становништва Србије (реалне зараде у периоду од 11 година кумулативно порасле само 19%, или више него скромних 1,8% годишње) тако и о демотивисаности рада запослених у Пореској управи услед слабих примања.
Привидно обиље које нам доноси Предлог буџета Републике Србије за 2024. у креацији Владе и Министарства финансија, скројено је помоћу фиксног курса, високе инфлације и даљег задуживања. Србија центар наглашава да је јавни дуг Србије током 11 година власти СНС повећан за око 130%, односно за око 20 милијарди евра (1,8 милијарди евра годишње). Јавни дуг Србије је дакле растао по годишњој стопи од 9%, а просечна годишња стопа раста БДП Србије једва да је премашивала 2,5%.
То су економске чињенице и само на бази њих могуће је планирати дугорочно одрживе јавне приходе и расходе, односно буџет Републике Србије. Буџетско замазивање очију јавности кроз Национални стадион, ЕXПО и сличне јавне инвестиције неће замаглити чињеницу да су грађани Србије сиромашни, а да је земља озбиљно задужена. Србија центар очекује да посланици Народне скупштине неће гласати за буџет 2024. јер он нуди лажно обиље, а стварно задуживање наше земље, њених грађана и њихове деце.
Србија центар – Ресорни одбор за економију
