Зелено-леви фронт изражава дубоко жаљење поводом погибије радника на градилишту железничке станице у Суботици и упућује искрено саучешће његовој породици, пријатељима и колегама.
Нажалост, још једном сведочимо трагичним последицама систематске корупције и занемаривања безбедности на раду. Српска напредна странка чак и након пада надстрешнице и погибије 16 грађана није ништа научила, нити је променила образац понашања. Настављају са истим моделом неодговорног управљања, у којем грађани и радници плаћају највећу цену. Ово је четврти радник који је погинуо приликом обављања радне активности од почетка реконструкције пруге између Новог Сада и Суботице, а укупно двадесета жртва овог пројекта. И поново је до губитка живота радника дошло јер извођачи радова не поштују прописе заштите на раду и не омогућавају обавезне адекватне услове безбедности за раднике.
Инфраструктура железница Србије, као одговорна уговорна страна и наручилац послова обнове пруге, морала је да омогући транспарентну контролу свих радова на обнови пруге и железничких станица на тој прузи, одмах након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Уместо тога, месеци су изгубљени у пинг-понгу пребацивања одговорности између Инфраструктуре железнице Србије, надлежног министарства, извођача радова и компанија које су спроводиле надзор на радовима и њиховом заједничком покушају да тражену документацију сакрију од јавности. У случају станице у Новом Саду, утврђено је да је решење којим се потврђује пријава почетка радова на станичној згради и на основу којег би инспекција званично сазнала да на станици уопште почињу радови, стигло је тек после пада надстрешнице, три године након почетка радова. Последица таквог бежања од сопствене кривичне одговорности је нажалост још једна погибија радника, на још једном градилишту, овог пута шездесетпетогодишњака који је био ангажован на извођењу радова на железничкој станици у Суботици. Још један шездесетпетогодишњи радник је истом приликом задобио опасне повреде и лекари се боре за његов живот.
У друштву у којем прописи више наликују списку лепих жеља него обавезним условима, друштву у ком се градилишта отварају без пријаве радова, надзора, а одговорност никада не досеже до оних на врху, трагедије постају правило, а не изузетак. Институције ове власти живот радника третирају као потрошну робу, а инвеститоре као недодирљиве, па тако до сада није утврђена јасна одговорност ни за једну несрећу у којој су нарушени или изгубљени животи радника и радница у Србији.
Институције ће почети да раде свој посао тек када развластимо режим који их је системски обесмислио. До тада, оне под притиском интересних група, остају немоћне да заштите основна права, па чак и животе обичних људи.
Зелено-леви фронт остаје чврсто посвећен борби за безбедне услове рада, заштиту радника и радница и систем у којем се животи не губе због немара надлежних
