Нова школска година почиње у атмосфери страха и одмазде. Власт кажњава просветне раднике који су дигли глас, који су устали и стали уз борбу за праведније друштво. Људи који уче нашу децу добијају отказе, разрешења, уговори им се не продужују.
Као што нисмо могли да прећутимо страдања невиних на железничкој станици у Новом Саду, као што смо сваки пут изашли на улицу за сваког претученог демонстранта, тако не можемо да препустимо школе и своје колеге оркестрираним одлукама директора који раде под директивама странака на власти. Ћутање није решење. И не може нас заштитити. Јер ако сада прећутимо, препустићемо школе партијским директорима, послушницима који не раде за добробит деце, већ по наређењу.
Зато вам се обраћам – не као политичарка, него као просветна радница и мајка школског детета, као неко ко зна колико су школа и заједница повезане. Тамо где постоји добра школа, насеље је безбедније, стабилније, снажније и одговорније. А да би школа била добра, мора постојати заједница – ученици, наставници, родитељи и активне комшије који пазе на своју школу.
Зато је први корак данас избор Савета родитеља. У свим школама, наредних дана, бираће се представници родитеља. И то није формалност. У школама где Савет родитеља будно мотри на потезе директора и управе школа, тамо су у великој мери заштићени и ученици и наставници. И то међусобно оснаживање је тренутно једини начин да унутар институција, које Министарство просвете строго контролише, бринемо једни о другима, као што то чинимо на улицама. Родитељи кроз Савет, и кроз Школски одбор удружени са наставницима , а ученици преко Ђачког парламента имају прилику да учествују у раду својих школа и да их постепено освајају.
Јер школе не припадају министрима, владајућој партији или политички постављеним директорима. Оне припадају нама, ученицима, наставницима и родитељима. И можемо их мењати и штити изнутра – ненасилно, легално, солидарно.
Зато вас позивам – пријавите се.
Зелено-леви фронт већ је предложио три јасна корака ка другачијем, демократском образовању:
Плате наставника 130% просечне зараде – јер достојанство професије мора бити враћено.
5% БДП-а за образовање – јер без озбиљног улагања нема ни озбиљне школе,
Аутономија колектива – јер директоре не смеју бирати министри и партије, већ запослени и родитељи заједно.
То су наши дугорочни циљеви. Али овај септембар је наставак наше заједничке борбе које је почела прошле године. Наша деца, наставници и школа немају луксуз да чекају да се власт промени да бисмо се ми укључили.
Придружите нам се на протесту средњошколаца 1. септембра “Средњошколци памте – сви смо испод надстрешнице”.
Подржимо заједно заједницу окупљену око ОШ “Павле Савић” у Миријеву која ће такође 1. септембра протествовати због политичких притисака од споља.
Морамо сада, морамо сви и морамо заједно – од првог родитељског састанка, од Савета родитеља, Школског одбора, ђачког парламента до комшије који брине да ли је школа у његовом крају и граду безбедна и сигурна за децу.
Родитељи, дођите на родитељски састанак. Пријавите се. Будите глас вашег одељења, будите глас који брине за своју децу и наставнике.
Наставници, пријавите се и будите глас колектива у Школском одбору, будите глас који брани нашу школу.
Ученици, пријавите се и будите активни у ђачком парламенту и будите глас будућности наше школе.
А од тог почетка школске године не зависи будућност школе, зависи будућност свих нас.
