Зелено-леви фронт истиче да мере ограничења трговачких маржи које је данас представила власт неће довести до трајног смањења цена хране и олакшања трошкова које домаћинства у Србији издвајају за храну. Искуства Румуније, Мађарске и Северне Македоније, на која се власт позива, показала су да се смањење цена хране дешава у првом и евентуално другом месецу важења мере. У месецима након тога долази до постепеног враћања цена на првобитни ниво.
Ако се узму у обзир цене свих прехрамбених намирница, месечно смањење ни у једној од ове три земље није превазилазило 3 посто. Смањења од 15 до преко 20 посто о којима је Вучић говорио дешавала су се у случају појединачних типова производа, али је и у случају тих производа дошло до споријег, али и даље присутног враћања цена на старо.
Предложене мере такође носе ризик од стварања несташица одређених производа. Искуства из Северне Македоније тако показују да је у одређеним маркетима дошло до мањка понуде замрзнутог воћа. Оваква последица је условљена чињеницом да маржа представља разлику између продајне и набавне цене робе, а у коју су укључени и трошкови струје који су одређеним трговцима постали неподношљиви услед уведених мера. У оквиру износа који представља маржу обухваћене су и плате запослених у трговини. Ограничење маржи зато представља посебну опасност која може довести до мањих плата и мање запослености у сектору трговине.
Сматрамо да у тренутним политичким околностима овакве мере представљају пре свега покушај политичког маркетинга у циљу стабилизације рејтинга владајућег режима. Ипак, због до сада незапамћене размере репресије према сопственим грађанима и све јачег отпора аутократској власти, верујемо да овакви потези неће донети чак ни краткорочне политичке поене актуелној власти.
Као организација којој је стало до побољшања животног стандарда грађана Србије, Зелено-леви фронт ће почетком септембра изаћи са сетом мера које заиста могу довести до олакшања трошкова који се издвајају на храну. Предложене мере ће укључивати одређене видове подршке економски најугроженијем становништву, регулаторне реформе у циљу јачања конкуренције на тржиштима која учествују у ланцу понуде хране, као и политике подстицања веће продуктивности производње хране.
