У истом дану Београд су посетили помоћник генералног секретара НАТО за политичка питања и безбедносну политику Борис Руге и челни човек америчке обавештајне агенције ЦИА Вилијам Бернс. Док је Бернсова посета обавијена велом тајне, један до кључних људи НАТО Алијансе српском председнику Александру Вучићу пренео је јасну поруку – очекује се да Србија помогне да се обезбеди пуна одговорност за дешавања на Косову у мају прошле године, а потом и за оружани сукоб у Бањској који се догодио у септембру.
Данима уназад медији су извештавали о посети шефа ЦИА Вилијама Бернса овом делу Балкана. Од Сарајева, преко Београда, до Приштине директор најмоћније обавештајне агенције на свету сусретао се и са политичким званичницима, што, сложни су познаваоци прилика, до сада није била пракса.
Након што је посетио Сарајево, Бернс се упутио у Београд, а шта је овде радио и са ким се састао – не знамо. Занимљиво је да је у истом дану председник Србије Александар Вучић примио Бориса Ругеа, помоћника генералног секретара НАТО-а за полтичку и безбедносну политику.
Вучић је о томе известио јавност на свом званичном Инстаграм профилу, уз речи да је то био добар састанак о најважнијим питањима, ситуацији у региону, безбедности на Косову и Метохији и могућим импликацијама наставка једностраних потеза Куртијевог режима.
У нешто другачијем тону, о састанку са Вучићем огласио се Руге.
„Разговарали смо и о регионалним питањима, укључујуц́и трајну безбедност на Косову. НАТО очекује да Србија помогне да се обезбеди пуна одговорност за насилна дела у мају и септембру 2023“, навео је Руге на свом профилу.
Иначе, у мају 2023. године, када је Косовска полиција уз шок бомбе и сузавац у три већински српске општине увела албанске градоначелнике, дошло је и до сукоба војника КФОР-а и локалних Срба.
КФОР је тада соапштио да је од доласка њихове мисије на Косово, управо у Звечану повређен највећи број њихових припадника – тачније 93 војника КФОР-а.
Неколико месеци касније, 24. септембра исте године у селу Бањска дошло је до оружаног сукоба. По сопственом признању организовао га је некадашњи потпредседник Српске листе Милан Радоичић. Страдао је албански полицајац Африм Буњаку, а убијена су и тројица Срба са КиМ.
Занимљиво је да посета Ругеа, али и Бернсона, долазе у тренутку када је најављен и долазак француског председника Емануела Макрона, који ће у Србији боравиити 29. и 30. августа.
Недавно је председница Европског покрета Срба са Косова Рада Трајковић рекла да је „хапшење Милана Радоичића један од услова за посету председника Француске Емануела Макрона Београду“. Такође, готово истовремено, косовска влада одбила је захтев Србије за сарадњу у вези са случајем Бањска и обезбеђивањем доказа за Милана Радоичиц́а.
Радоичећевом хапшењу надао се и амерички амабсадор у Приштини Џефри Ховинијер који је раније изјавио да очекује да ће Приштина одговорити на захтев српске стране, што се није десило.
Коментаришући раније посету шефа ЦИА Србији, директор истраживања Београдског центра за безбедносну политику Предраг Петровић и бивши директор Војно-безбедносне агенције Момир Стојановић били су сагласни да је Косово означено као важна тема.
Петровић је чак појаснио да су Косово и Босна и Херцеговина означени као могуће проблематичне тачке, у годишњој процени претњи коју је за 2024. годину израдила америчка обавештајна заједница.
Vilijam Barns Foto: Mandel NGAN / AFP / Profimedia
Андрија Лазаревић Нова
