Списак оних који су у последњих месец дана поменули избијање рата у Србији као реалну опасност све је дужи, а сада се на тој листи нашао и патријарх СПЦ Иринеј.
Председник Србије Томислав Николић говорио је да бисмо имали грађански рат ако би власти у Београду признале Косово.
Немачка канцеларка Ангела Меркел поручивала је да би Балкан захватили „оружани сукоби“ уколико би Немачка затворила своје границе за избеглице.
Бошњачки лобиста Џејмс Лајон тврдио је да ће цео регион бити у ратном стању ако Милорад Додик организује референдум у Републици Српској.
И посе свега тога, патријарх Иринеј јуче је изјавио да би чланство Косова у Унеску била трагедија и да би се против тога требало борити и силом.
Последице нетрпељивости косовских Албанаца
На питање новинара да ли приличи духовницима да позивају на силу, патријарх је казао да „Црква благосиља одбрамбене ратове“.
– Рат јесте зло, али када нам неко нешто отима, морамо да се бранимо. Ако нам се нешто отима и ако не можемо милом да се одбраните, шта нам преостаје него да се бранимо силом – рекао је патријарх.
Случајно или не, док се прича о рату, у региону је почела трка у наоружању. На одлуку Хрватске да од Америке набави модерно оружје, Србија је одговорила најавом да ће исто да уради, али са Русијом.
Социолог Владимир Вулетић каже за „Блиц“ да није најјасније како је рат постао тема.
– Иако не мислим да поменуте изјаве имају много утицаја, не допадају ми се.
Реч је о покушају да се мобилише онај милитантнији део јавности и да се учини активнијим како би се осујетили они који желе да решавају проблеме мирним путем – истиче Вулетић.
Владимир Вулетић
Он упозорава да није добро када се међу грађане убаци такав „црв“, али да се „срећом“ ни председник Николић, иако је врховни командант, нити патријарх Иринеј не питају много о рату и миру.
Помињање рата имало би много озбиљније последице по стабилност и економију државе да ту тему помиње премијер Александар Вучић или неки од утицајнијих чланова владајуће коалиције.
То сматра економиста Милојко Арсић. Он за „Блиц“ каже да ратничке изјаве председника Републике и патријарха СПЦ свакако негативно утичу на потенцијалне стране инвеститоре и њихово расположење да дођу у Србију.
– Ипак, ни један ни други нису пресудни фактори у политичком животу Србије. У сваком случају, инострани привредници ће пажљиво пратити како на све реагује премијер Александар Вучић.
Ако он уђе у коло са порукама о ратној опасности и сличном, онда то може да буде врло озбиљна опасност да се инвеститори повуку. Ако Вучић не подржи те изјаве, верујем да ће и странци све то игнорисати – каже Арсић.
Милојко Арсић
Он објашњава да инвеститори процењују релевантност свих који говоре о рату, али и анализирају саме изјаве.
– Пратиће с пажњом ситуацију како би проценили да ли они који помињу рат то раде зарад унутарполитичких поена или опасност заиста постоји – истиче Арсић.
Грађани су уморни од ратовања
Психолог Жарко Требјешанин каже за „Блиц“ да су обични људи у Србији сувише уморни од ратова и насиља.
– Без обзира на то што такве поруке шаљу државници и црквени поглавар, грађани неће да ратују. Мислим да су људи довољно паметни и да знају да постоје одређени политички разлози за такве изјаве, а не да има стварне опасности – сматра Требјешанин.
Ивана Мастиловић Јаснић Блиц
