Од легендарног Пелеа, јединог фудбалера који је три пута освојио титулу на Светском првенству, до Зинедина Зидана, јунака али и трагичара финала, ово је списак најбољих 11 играча са досадашњих светских првенстава.
*** Идеални тим
Голман: Гордон Бенкс (Енглеска).
Одбрана: Кафу (Бразил), Франц Бекенбауер (Западна Немачка), Фабио Канаваро (Италија), Роберто Карлос (Бразил).
Везни ред: Зинедин Зидан (Француска), Андрес Инијеста (Шпанија), Дијего Марадона (Аргентина).
Напад: Пеле (Бразил), Мирослав Клозе (Немачка), Роналдо (Бразил).
*** Гордон Бенкс
Са Енглеском је 1966. године постао светски првак на домаћем терену, али је остао упамћен по одбрани четири године касније у Мексику. Он је тада одбранио ударац Пелеу, а та интервенција је остала у сећању по речима легендарног бразилског нападача: „Данас сам постигао гол, али га је Бенкс зауставио“.
*** Кафу и Роберто Карлос
Двојица Бразилаца су заједно унели револуцију на бековској позицији, тако што су проширили њену улогу у нападу. Кафу је освојио Светско првенство 1994. и 2002. године, док је Роберто Карлос освојио титулу у Јапану и Јужној Кореји (2002). Заједно су учествовали у финалу 1998. године у Француској, где је Бразил поражен од домаће селекције (3:0).
*** Франц Бекенбауер
Човек који је открио позицију либера, популарни „Кајзер Франц“, ушао је у историју Светског првенства, тако што је након повреде рамена остао на терену са бандажом у „утакмици века“ против Италије у полуфиналу 1970. године. Италија је тај меч добила са 4:3 после продужетка. Бекенбауер је трофеј подигао четири године касније на домаћем терену, када је Западна Немачка у финалу славила против Кројфове (Јохан) Холандије са 2:1.
*** Фабио Канаваро
Прототип италијанског одбрамбеног играча, одлично постављен, увек потпуно концентрисан и по потреби мало „безобразан“. Канаваро је био капитен селекције Италије, која је 2006. године после пенала савладала Француску и постала светски првак у Немачкој.
*** Зинедин Зидан
Зидан у историји светских првенстава дели два рекорда. Први је по броју голова у финалу – три. Два пута је главом постигао голове у финалу 1998. године, а стрелац је био и 2006. године у поразу свог тима од Италије. Он је тада постигао водећи гол за Француску, након што је са пенала извео популарну „Паненку“.
По три гола у финалу постигли су и Џеф Херст (Енглеска) и бразилски играчи Вава и Пеле.
Зидан са два црвена картона на два различита Светска првенства дели прво место са Камерунцем Ригобером Сонгом. Популарни „Зизу“ је искључен 1998. године у мечу групне фазе против Саудијске Арабије, да би осам година касније у финалу против Италије, његовом последњем мечу за репрезентацију, добио црвени картон након што је главом у груди ударио Марка Матерација.
Инцидент се догодио у другом продужетку, а Италија је тај меч добила после бољег изводјења једанаестераца (1:1, 5:3).
*** Андрес Инијеста
Овај офанзивни везни играч је уздигао једноставност у фудбалу до уметничког нивоа са Барселоном. Он је симбол чувеног система додавања „тика-така“, који је довео Шпанију до три титуле заредом у периоду од 2008. до 2012. године (два Европска првенства и једно Светско првенство).
Инијеста је био стрелац победничког гола у финалу Светског првенства 2010. године против Холандије, а погодак је постигао у завршници другог продужетка. Гол је посветио свом пријатељу Данију Харкеу, бившем капитену Еспањола који је изненада преминуо 2009.
*** Дијего Марадона
Нико својим талентом и личношћу није обележио Светско првенство више од Дијега, 1986. године. На врхунцу своје каријере водио је Аргентину до титуле у Мексику 1986, након победе у финалу над Западном Немачком (3:2).
У историју улази и по томе што је у размаку од четири минута постигао најружнији и најлепши гол на Светском првенству. У Мексику је у четвртфиналу против Енглеске прво постигао гол познат под називом „Божја рука“, да би у 55. минуту после одличног „слалома“ кроз енглеску одбрану повећао резултат. Аргентина је тај меч добила са 2:1.
Четири године касније Марадона је био део тима који је у Италији поражен у финалу од Западне Немачке (1:0).
*** Пеле
Популарни „Краљ“ је једини играч који је три пута освајао Светско првенство. Први пут је освојио такмичење 1958, када је имао само 17 година. Четири године после био је део тима који је одбранио титулу, упркос повреди. Нападачким „бравурама“ донео је Бразилу титулу и 1970. у Мексику и може се легитимно сматрати најбољим фудбалером свих времена.
*** Мирослав Клозе
Клозе можда није најбољи нападач у историји светских првенстава, али јесте најбољи стрелац са 16 постигнутих голова у периоду од 2002. до 2014. године. На Светском првенству у Бразилу дошао је до титуле светског првака, а у полуфиналу против Бразила (7:1), постигао је рекордни 16. гол, док је иза њега остао Роналдо са голом мање.
*** Роналдо
Већ са 17 година био је део селекције Бразила на Светском првенству у Сједињеним Америчким Државама 1994. године, али није улазио у игру. Четири године касније Роналдо је водио Бразил до финала, али је због мистериозне болести био спречен да у финалу покаже своју најбољу игру.
То му је дало додатни мотив, па је 2002. године био најбољи стрелац Светског првенства, а у финалу против Немачке (2:0), постигао је оба гола за Бразил.
