У недељу 20. новембра у Катару почиње најгледанији и најуноснији спортски турнир на планети. Месец дана ће ФИФА Светско фудбалско првенство 2022. заокупити пажњу публике и доминирати ТВ екранима и свакодневним дискусијама широм света.
Одиграће се укупно 64 утакмице, укључујући 48 у групној фази. И док ће сви бити важни, поједини мечеви ће додати одређени зачин турниру. Неки из политичких разлога, други због чистог фудбалског ривалства. Радио Слободна Европа (РСЕ) је одабрао пет утакмица које морате погледати.
Катар против Еквадора – 20. новембар
Ово је уводна утакмица вероватно најконтроверзнијег Светског првенства икада, а посебна пажња ће бити усмерена на домаћу нацију која ће по први пут наступити на Мундијалу. Они ће жарко желети да прикажу осам нових блиставих стадиона и сву најсавременију инфраструктуру која повезује дворане у малој заливској држави.
Али, и даље се постављају питања о цени у људима која је плаћена за изградњу свега тога.
Раније ове године, “Гардијан” је известио да је 6.500 радника миграната, углавном из јужне Азије, умрло током једанаест година откако је Катар награђен турниром, а за многе смртне случајеве се тврди да су повезани с радом у лошим условима и на екстремној врућини.
Неки активисти верују да је тај број још и већи, а Међународна организација рада УН (ИЛО) је саопштила да је земља неадекватно истражила и пријавила преминуле раднике, и да обдукције нису добро одрађене.
Међутим, Катар је узвратио позивајући се на примену минималне плате од 275 долара месечно и укидање програма спонзорства названог “Кафала”, за који су многи тврдили да је био основа принудног рада.
Но, има и других брига пред турнир.
За хомосексуализам се у Катару добија казна до три године затвора, док су женска права ограничена. Упитан је и начин на који је земљи додељен турнир још 2010. године, због бројних навода о куповини гласова и подмићивању.
Вреди напоменути да је 15 од 22 члана Извршног комитета ФИФА, који су пре 12 година одабрали Катар за домаћина, од тада суочено са кривичним пријавама или су избачени из водећег тела светског фудбала, укључујући и осрамоћеног бившег председника ФИФА Сепа Блатера.
А када Катар почне утакмицу у недељу, то ће бити против тима Еквадора за који неки верују да није ни требало да се квалификује за турнир. Тако бар сматрају фудбалски савези Чилеа и Перуа који су у квалификацијама за Светско првенство у Јужној Америци завршили иза Еквадора и пропустили своја места у Катару.
Ово питање, које је актуелно више од годину дана, тиче се еквадорског играча Бајрона Кастиља. Јер, поставља се питање да ли је он држављанин Еквадора?
Чиле и Перу тврде да је он у ствари рођен у Колумбији 1995. године, а не у Еквадору 1998. како стоји у његовом службеном документу, и да би Еквадору требало одузети бодове за коришћење играча током квалификација који заправо није њен грађанин.
Сага је окончана раније овог месеца када је Суд за спортску арбитражу (ЦАС) пресудио да је он заиста рођен у Колумбији 1995. године, али пошто је националност играча дефинисана националним законом и Еквадор признаје Кастилка као држављанина Еквадора, могао је да игра за њих, а Еквадор је могао да добије своје место на највећој фудбалској смотри.
Међутим, тиме су добили шамар због употребе документа који садржи лажне податке и почеће квалификације за наредно Светско првенство уз одузимање три бода. На крају, Еквадор није одабрао Кастиља за Мундијал, највероватније да би у легалном смислу играо на сигурно.
Зато се са сигурношћу може рећи да ће прва утакмица Светског првенства бити надреална на много начина.
Шпанија против Немачке – 27. новембар
Тешкашки окршај групне фазе између два фудбалска гиганта и њихових укупно пет победа на Светском првенству. Али, то је такође утакмица између две земље које желе да поново дају најбоље што имају за победу након неколико мршавих фудбалских година.
Осим евентуално актуелног светског првака Француске, мало је земаља које су дефинисале и доминирале овим веком као Ла Фуриа Роја (Црвена фурија) и Дие Маннсцхафт (Тим).
Први су помели скоро све пред собом између 2008. и 2012. године, освојивши два узастопна Европска првенства и Светско првенство 2010. својим додавањем и тика-така стилом оријентисаним на поседовање лопте, док је Немачка прекинула шпанску доминацију својом моћном победом на Светском првенству 2014.
Још увек има неколико играча из тих светских освајачких екипа, али ови тимови сада траже нови идентитет и нове начине да се поново прославе.
Србија против Швајцарске – 2. децембар
На први поглед ово изгледа као обична утакмица у којој учествују две пристојне, али неспектакуларне европске екипе.
Међутим, оно што даје политички тон утакмици је чињеница да су две највеће швајцарске звезде – Гранит Џака (који је капитен швајцарске репрезентације) и Џердан Шаћири пореклом косовски Албанци.
Нема сумње да ће ова утакмица бити пикантна, можда чак и више с обзиром на то да је то последња утакмица у групи, што обично значи да се игра на све или ништа како би се ушло у доигравање.
Ту је, наравно, и претходни сусрет: ове две репрезентације су се среле на Светском првенству у Русији 2018. године, у можда политички најоптерећенијој утакмици тог турнира.
Шаћири је носио копачке са извезеном заставом Косова, а било је извештаја о антиалбанском скандирању српских навијача који су носили мајице Ратка Младића током утакмице.
Тада су Џака и Шаћири играли кључне улоге, обојица су постигли голове у драматичној побједи од 2-1. На једној од фотографија су обојица славила гестом двоглавог орла – имитирајући рукама тај национални симбол Албанаца, што Србија сматра увредљивим.
ФИФА је обојицу казнила са по 10.000 швајцарских франака за оно што су навели да је “неспортско понашање”.
Треба гледати “реванш” у Катару који ће се одиграти у позадини недавних напетости на северу Косова.
Гана против Уругваја – 2. децембар
Неколико сати пре сусрета Србије и Швајцарске, игра се још једна љута утакмица. Али, ова је у потпуности повезана са фудбалом.
Да бисмо разумели контекст, морамо се вратити на Светско првенство 2010. у Јужној Африци – прво икада организовано на афричком континенту. Већина је желела да афрички тим, било који афрички тим, на турниру прође добро.
Након што је домаћин испао већ у групној фази, а остале афричке нације су суочене са истом горком судбином, једини тим са континента који је остао у доигравању била је Гана.
Савладали су САД после продужетака у осмини финала, а онда се суочили са Уругвајем у четвртфиналу. Упркос томе што су дали неке од сјајних појединачних играча, често играјући главне улоге у европском клупском фудбалу, ниједан афрички тим није прошао даље од четвртфинала на Светском првенству, а најближе су били Камерун (1990) и Сенегал (2002).
Али сада, у Африци, коначно је било дошло време за промене. Пулсирајућа утакмица завршила се резултатом 1-1 после 90 минута. У завршним фазама полусатног продужетка, “Црне звезде” – како зову тим из Гане – мислиле су да су надомак победе.
У хаотичном низу, играч из Гане је главом упутио лопту ка наизглед празној мрежи Уругваја, а један уругвајски спољни играч ју је спасао руком. Играч? Луис Суарез. Добио је црвени картон, а “Црне звезде” пенал – из кога је њихов звездани нападач Асамоа Гјан погодио пречку.
Суарез је, прилично неспортски, славио пенал као да је освојио Светско првенство. А славио је још више након што је Уругвај на крају добио утакмицу на једанаестерце, тврдећи да је “спасао турнир”. Многи су га прозвали “најомраженијим човеком у Африци”.
Сада, 12 година после те култне утакмице, два тима се поново суочавају. А ко се спрема да игра за Уругвај? Да, Суарез, који сада има 35 година.
И успут, ниједан афрички тим још увек није прошао даље од четвртфинала.
Иран против САД – 29. новембар
Две нације које се нису суочиле очи у очи откако је револуција 1979. године збацила прозападног шаха, суочиће се на првом Мундијалу који се организује у арапском свету. И то у време када посустају дипломатски напори да се оживи ирански нуклеарни споразум, Запад уводи санкције због иранске војне подршке Русији за рат у Украјини, а већина света је у шоку због гушења протеста девојака и жена од стране режима у Техерану.
Неки кажу да се спорт и политика не мешају, али за ову утакмицу је тешко замислити како не би. И овде постоји преседан, али морамо да се вратимо на Светско првенство 1998. када су се суочили у ономе што је тада названо “мајком свих утакмица”.
Тада је све било пажљиво кореографисано, наводно је иранским играчима сам ајатолах забранио да дођу до америчког тима ради традиционалног руковања пре утакмице, па су уместо њих пришли Американци, док су им Иранци предали беле руже.
Свих 22 играча су потом позирали за заједничку фотографију. Утакмица је прошла без инцидената и завршила је победом Ирана од 2-1, њиховом првом победом на Мундијалу. Месец дана касније одиграли су пријатељску утакмицу у Америци, а неки су тврдили да су фудбалери за 90 минута постигли више него дипломате деценијама.
Овог пута ће напетост и даље бити присутна, али фокус ће бити на томе како ће ирански тим одговорити на сва превирања. Неки, укључујући активисте за људска права, тражили су да се они потпуно избаце са турнира због тога што се дешава у земљи, а исто је тражио и украјински фудбалски савез због подршке Техерана Кремљу.
Мало је вероватно да ће се то догодити. Али, пазите на знаке и међу играчима и међу гледаоцима.
Неки су позвали да се на стадионима пева име Махсе Амини, 22-годишњакиње која је умрла у септембру док је била у полицијском притвору због тога како је носила мараму. У знак пркоса, само неколико иранских играча певало је химну у својој последњој пријатељској утакмици пре Свјетског првенства против Никарагве прошле недеље.
Ово је игра у којој ће бити тешко избећи политичку симболику свих врста.
