Петнаесто коло Евролиге доноси нам утакмицу Партизана и Реала.
Партизан ће бити гост у мечу две екипе које тренутно показују најбољу форму од свих учесника овог такмичења, па је „хајп“ око овог дуела и те како оправдан.
Прошлогодишња серија, која је одлучила учесника Ф4 турнира, а коју је Партизан кошаркашки изгубио, односно Реал „рвачки“ добио, створила је тензију у односима две екипе. Готово да није било интервјуа, а да се немили догађаји из поменуте серије (у којој је Партизан водио с 2:0, па изгубио 2:3) нису евоцирали, те се у свакој реченици саговорника из црно-белих редова могла осетити мешавина жала за прокоцканом предношћу, као и жеља за катарзом. Зато се може очекивати да ће приказана љубазност на овом мечу бити само део протокола, а осмех аспект подсмеха.
Партизан је за ову утакмицу направио најбољу могућу увертиру, и поред свих проблема са повредама играча, успео да веже пет победа (осам ако рачунамо и регионално такмичење), те сасвим растерећено може да уђе у меч са најбољом екипом лиге.
Последња евролигашка победа против екипе из Валенсије нам је показала да чета Жељка Обрадовића уме да игра и на мали број поена и да имају одговор и за врло чврсту (да не кажем грубу) игру „наранџастих“.
Валенсија је прва екипа која је успела да одбраном спусти црно беле на испод 80 убачених поена, а после дужег времена и да добије битку у ваздуху. Шпанци су забележили чак 10 скокова више, али та скакачка надмоћ није материјализована на прави начин, јер је Валенсија шутирала веома лоше слободна бацања и меч је завршила на свега 55 одсто учинка кад је реч о шуту са линије пенала.
С друге стране, сегмент који је красио београдску екипу у овом мечу су украдене лопте којих је укупно било 12. Резултат овако успешног „лоповлука“ је реакција Жељка Обрадовића на слаб проценат шута за три поена Шпанаца у првом полувремену (и не само првом), те очигледно скупљање рекета и кидисање на линије додавања. Чак осам играча црно-белих је забележило по бар једну украдену лопту и управо то говори у прилог доброј припреми утакмице и високом нивоу концентрације свих играча у тиму.
Други битан детаљ који се мора приметити у игри Партизана је мирноћа која је најизраженија у моментима кад је резултатски најнеизвесније. Постојаће дилема да ли је за победу била пресудна тројка Алена Смајилагића или пресечен пас Нанелија и „цоуст то цоуст“ полагање које је уследило.
Императив победе у вечерашњој утакмици против Реала, што се тиче Партизана, не би требало да доминира, јер није ни време, ни место, а ни прилика да се решавају размирице и отварају старе ране.
Foto: Oscar J Barroso / Shutterstock Editorial / Profimedia
Виктор Садиковић
Душан Марковић Новаспорт
