У патриотизам Новака Ђоковића се ни у једном тренутку није сумњало. Нико никада није довео у питање колико воли Србију и колико воли да представља њене боје. Ипак, дошли смо до тога да је готово протеран из земље.
СНС картел успешно успева да отера или да наговести свима који нису у њиховим комбинацијама да би боље било да се склоне.
Ђоковић се бунио против Рио Тинта када су Србији претили загађени ваздух и вода. Бунио се против многих нечасних ствари и стао уз студенте. Који је још то спортиста тако отворено пумпао као он?
И тако је национални херој бачен у блато и његов имиџ су покушали да дискредитују. Али не могу то да ураде ни Вучићи, ни Вучићевићи, ни Вучевићи… Нити било ко са њима у шеми.
Оно што брине је што је присуство таквих људи у нашој средини још више загадило средину од штетних уговора по земљу коју су потписивали. Лажне фабрике, ужасне субвенције, уништавање домаће екомоније, протеривање истакнутих личности, повећано загађање, уништавање културног добра и заштићених зграда законима… Када се све овако наведе поставља се питање зашто смо ми остали да живимо у овој земљи…
Управо због тога је Ђоковић познат као човек који обожава Србију морао да објашњава због чега је морао да се пресели.
„Нисам то дуго планирао, искрено. Заправо, у последње две године, ствари су се дешавале, одлуке су се мењале у нашим животима и приватно и професионално. Али то је у реду, такав је живот“, почео је Ђоковић за „СДНА“.
Затим је истакао шта му је сада најбитније. Србија више није погодна средина за подизање деце. И то је све што треба знати о Србији у 2025. години.
„Имамо двоје мале деце и покушавамо да се прилагодимо и пронађемо најбоље окружење и за њих. Јер то је приоритет, како ће деца одрастати у најкориснијем окружењу за њих, за њихово психолошко, физичко и емоционално здравље. Да буду у окружењу у којем осећамо да имамо више времена као породица, приватно.“
Оценио је како његова породица „испробава“ живот у Грчкој што представља наду да би могао да се врати у Србију
„Последња два месеца испробавамо живот у Грчкој и ствари су веома позитивне. Осећамо се добродошлим, људи су веома љубазни, великодушни и пријатељски настројени према нама. Међутим, истовремено, као породица осећамо да имамо времена да радимо ствари које нас зближавају.“
Његов отац Срђан је увек истицао да жели да његова деца буду сви заједно у Србији.
„Моја деца су се родила овде и Новак ће, кад заврши своју тениску каријеру живети у својом граду, Београду у својој земљи Србији. Мислим да нема већег задовољства, поноса и успеха од тога да твоје дете проноси славу свог народа и своје земље свуда у свету. Нема веће среће. Наша мајка је Србија, ми смо Срби, живимо у својој земљи Србији, поносни смо на то што смо Срби. Никада нисмо радили ништа против другога, сви су радили нешто против нас, али ми смо остали чудосно стамени. Остали смо на својој груди, колико нас има. Надам се да ће нас бити више у будућности“, причао је за „Спутњик“.
Новак је увек инсистирао на томе да жели да се најбољи увек врате у Србију. То је причао јануара 2025. године, а 10 месеци касније више ни сам није у Србији…
„Желео бих да се млади људи из иностранства враћају да живе у Србији, да осете да имају друштво и средину у којој могу да уживају, да се развијају, да то буде средина која нуди оно што њима треба. То је нешто што могу да кажем поводом тога, увек сам био и увек ћу бити против насиља било које врсте“.
Не може да не прати дешавања у Србији, па је тада говорио о ситуацији у друштву.
„Пратим у Србији оно што се дешава, не баш све, али преко друштвених мрежа доста пратим – не могу да се претварам да се ништа не догађа. Иако сам у Аустралији, наравно да ме погађају ствари као оно што се десило пре неки дан са Соњом, надам се да ће се она брзо опоравити и да ће се вратити кући“.
Он је отворено подржао студенте.
„Нажалост, то није једина ситуација насиља над студентима и младим људима. Како да вам кажем… То је велики пораз за нас као друштво, српско друштво генерално. Моја подршка увек иде младим људима, студентима и свима онима којима припада будућност наше земље. Не могу више себе да сматрам младим човеком, сад сам негде у средњим годинама, желео бих да и моја деца одрастају у Србији.
Осврнуо се и на ситуацију у свету тада.
„Не знам, пре неки дан сам рекао, немам шта да додам… И у свету, ово што се дешава с ратовима, немам коментар на то што константно недужни људи умиру, највише они пате. Ја као спортиста наравно да желим да ме људи подржавају из наше земље, да ово што ја радим на неки начин осете да има вредност у њиховим животима…“
За крај је имао важну поруку.
„Трудим се да будем добар амбасадор Србије у свету већ дуги низ година. Али када се неке овакве ствари дешавају, такве трагедије – као што су Рибникар или Нови Сад и ово што се издогађало последњих година – онда све остало, укључујући и спорт и ово што ја радим, пада у сенку. Неважно је у односу на људски живот и на борбу за елементарна права“.
Foto: Nova.rs
Миодраг Димитријевић Нова
