Милош Теодосић тек из седмог пута освојио Евролигу и својеврсно проклетство упоредио са притиском броја 1 на Ролан Гаросу
– Берлин, Париз, Истанбул, Лондон, Милано, Мадрид и сада поново Берлин. Дакле, седми – набрајао је завршне турнире Евролиге Милош Теодосић. – Ово ми је пети са ЦСКА и два сам, мислим, имао са Олимпијакосом.
Тек из седмог покушаја момак из Ваљева покорио је Европу. Али, тек после драме и продужетака са Фенербахчеом у финалу (101:96).
– Ух, у једном тренутку ми је прошло кроз главу: „Шта ако се опет деси?“ Не знам, не бих то могао да преживим. Срећа нас је сада мало погледала. Али, и судије су мало помогле Фенеру у другом полувремену. Што то да не кажем, без обзира што смо освојили.
Све прокоцкане шансе, Тео је држао у себи. Као да је сам себи понављао да није битно колико пута паднеш, већ колико брзо устанеш. Сада је све то могао да подели. Сада је то прошлост, а садашњост каже – Теодосић је шампион Европе.
– Није нимало лако борити се са тим. Увек си ту близу, а опет не успеваш. Не могу ни да замислим да се исто десило и сада. Вероватно бих био окарактерисан као најгори играч који је играо у Европи. Што не мислим да је истина. Ту сам негде у средини. Притисак је био велики, можда сам га држао у себи и нисам хтео да га делим. Али, сада је тај притисак нестао и сигурно да ће сада бити лакше.
Готово да није било медија у Европи који се пре и током фајнал фора није бавио темом – проклетства ЦСКА. А, Теодосићев пример је обавезно истицан.
– То сте ви новинари криви – кроз осмех је рекао наш ас и наставио: – То је тај притисак о коме говорим. И то је нешто што Новак Ђоковић има на Ролан Гаросу. Тешко да ћу моћи да дођем на финале. Игра се 6. или 7. јуна. Али, надам се да ће га сада освојити, пошто сам напокон ја освојио Евролигу.