Невероватна способност краве да живи не једући ништа осим траве једно је од чуда природе, али има своју цену…
Пошто трава ферментира у бурагу — једном од четири одељка у желуцу животиње — она природно производи метан, гас стаклене баште 28 пута јачи од ЦО2, иако краће опстаје у атмосфери. Метан се ослобађа подригивањем и пуштањем гасова, а у просеку једна крава може да га произведе око 90 кг годишње, пише ЦНН.
Гас се такође ослобађа и кроз ђубриво. Неке фарме већ користе адитиве за храну који помажу у смањењу производње метана у стомаку краве, али они имају бројне недостатке, јер нису толико ефикасни, поготово ако животиње по пашњацима могу слободно да лутају.
Вакцина би могла да буде алтернатива, а Институт Пирбрајт у Великој Британији, виролошка лабораторија која се бави стоком, спроводи трогодишњу студију за њен развој.
„Привлачност вакцине као дела решења је у томе што је то добро усвојена, уобичајена пракса, са инфраструктуром која то већ може да уради, а људи су упознати са предностима вакцинације за здравље животиња“, каже Џон Хамонд, директор истраживања на Институту Пирбрајт.
„У најбољем случају, то ће бити вакцина у једној дози коју би животиња примила релативно рано и која би имала ефекта током њеног живота, а циљ је апсолутни минимум од 30% смањења емисије метана“, рекао је Хамонд.
Научници су радили на идеји „вакцине против крављих гасова“ више од деценије, према Хамонду, али за сада без опипљивих резултата.
„У различитим земљама било је значајних улагања у покушају да се развије ова необична вакцина, јер то није нужно у корист животиње, али јесте у корист емисија штетних гасова које животиња може да произведе“, каже он.
„Да би функционисала, вакцина би морала да произведе антитела која се везују за бактерије у бурагу које производе метан и да их спрече у томе“, истиче начуник.
Међутим, додаје, развој вакцине веома је сложен изазов.
Потенцијални проблем је добробит животиња, и иако се очекује да ц́е имати „нулти ефекат“ на њихово здравље, каже Хамонд, то тек треба да буде доказано. Такође би могло доћи до смањења количине хране коју бураг може да апсорбује, што значи да би стоци могло бити потребно више хране, повећавајући трошкове за фармере.
Главна предност вакцине би била да се може давати телади након рођења, слично вакцинама против болести, које су већ у употреби, каже Дирк Верлинг, професор молекуларне имунологије на Краљевском ветеринарском колеџу, који такође ради на пројекту.
Вакцина против емисије метана била би „нека врста светог грала“, према Џозефу Мекфадену, ванредном професору биологије млечних говеда на Универзитету Корнел, који није укључен у пројекат, јер би једна доза дугорочно смањила емисију метана код краве, што би олакшало имплементацију других решења.
Међутим, додаје он, нема дефинитивних индикација да би вакцина била одржива. „Биц́е потребно неко време и много животиња да се уради таква врста посла, а то се неће догодити преко ноћи“.
Clara Bastian/Shutterstock
