Како пише BBC на српском, пиринач је више од хране – он је темељ културе, традиције и опстанка за милијарде људи
Према писању BBC-а на српском, пиринач у многим деловима света није само обична намирница која се ставља на сто три пута дневно, већ дубоко укорењени симбол идентитета и културне припадности. У појединим друштвима он носи подједнаку тежину као историја, обичаји и вера.
Тако, новинарка Адријен Бијанка Вилјануева из Маниле објашњава да је на Филипинима пиринач практично незаменљив. Како каже, већина становника те земље започиње и завршава дан управо овом намирницом – од доручка, преко главних оброка, па све до разних традиционалних десерта. Њен лични фаворит, истиче, јесте такозвани „лепљиви“ пиринач који је саставни део скоро сваке слатке посластице у тој земљи.
Ипак, глобална зависност од пиринча поставља нова, озбиљна питања у времену климатских промена. BBC истиче да се све чешће поставља дилема – да ли је човечанство превише ослоњено на ову културу и да ли је одрживо наставити са садашњим моделом производње и потрошње?
Подсетимо, према подацима Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО), иако на Земљи постоји више од 50.000 јестивих биљака, само мали број култура – њих петнаест – обезбеђује чак 90 одсто енергије коју свет добија из хране. Пиринач, пшеница и кукуруз предњаче на тој листи.
Иван Пинто, генерални директор Међународног института за пиринач (IRRI), наводи да ову житарицу као основни део оброка свакодневно користи између 50 и 56 процената светске популације. То је готово четири милијарде људи.
Иако је традиционално најзаступљенији у јужној и југоисточној Азији, пиринач бележи све већу популарност и у Африци, а бројне сорте узгајају се и у Европи и у Латинској Америци. Међутим, ова доминација има и своју цену – од климатских изазова, преко технолошких ограничења у производњи, до растућег притиска на ресурсе.
Аутор:
