Летонији опасно недостају мушкарци: демографски јаз који је створио нову индустрију

Летонија, балтичка држава позната по боровим шумама, народним песмама и средњовековним градовима, суочава се са озбиљним и необичним проблемом – опасно јој недостаје мушкараца. Реч није о утиску са друштвених мрежа или апликација за упознавање, већ о статистичкој стварности која све снажније обликује друштво и свакодневни живот.

Према званичним подацима, у Летонији живи чак 15,5 одсто више жена него мушкараца, што је демографски јаз три пута већи од просека Европске уније. Неравнотежа је још израженија у старијим добним групама – међу особама старијим од 65 година жене бројчано надмашују мушкарце у односу два према један.

Разлог за овакву ситуацију није мистерија. Мушкарци у Летонији једноставно – не живе дуго. Жене у просеку живе 11 година дуже од мушкараца, што представља највећу разлику у очекиваном животном веку између полова у целој Европској унији.

Социолошкиња Баиба Бела наводи да се овај јаз први пут јасно уочава у старосној групи од 30 до 40 година, где је стопа смртности мушкараца чак три пута већа него код жена.

Зашто Летонци умиру млађи?

Стручњаци као кључне узроке издвајају комбинацију нездравих животних навика и дубљих друштвених притисака. Летонски мушкарци знатно чешће пуше – чак 31 одсто њих, у поређењу са свега 10 одсто жена. Истовремено, код мушкараца је знатно већа стопа прекомерне телесне тежине и гојазности.

Лоша исхрана, ретки одласци код лекара и животни обрасци наслеђени из постсовјетског периода деценијама узимају свој данак. Психоаналитичар Ансис Стабингис указује и на снажан економски притисак који је транзиција ка капитализму наметнула мушкарцима, од којих се очекивало да буду финансијски успешни. Економске кризе су та очекивања додатно појачале, гурајући многе у депресију.

„Када не могу да испуне друштвена очекивања, многи се окрећу алкохолу или коцкању, јер не виде начин да проблем реше“, објашњава Стабингис.

„Муж по сату“ као практично решење

Док демографи и стручњаци анализирају здравствену кризу, Летонке су се окренуле прагматичном решењу – све чешће изнајмљују мушкарце. Широм земље појавили су се сервиси који нуде услугу такозваног „мужа по сату“.

Компаније попут Команда24 клијенткињама нуде „мушкарце са златним рукама“ – мајсторе који поправљају славине, монтирају телевизоре, сређују ормаре или оспособљавају кућне апарате. Сервис Ремонтдарби.лв иде корак даље и своје раднике отворено брендира као изнајмљене мужеве.

Услуга се наручује онлајн или телефоном, а на врата убрзо долази мушкарац – не да би флертовао или расправљао о плановима за викенд, већ да окречи зидове или поправи завесе.

Овај феномен није ограничен само на Летонију. Идеја је постала вирална и у Великој Британији, где је Лора Јанг покренула посао „Рент Мy Хандy Хусбанд“, изнајмљујући сопственог супруга за кућне поправке.

Ови сервиси указују на тихо реструктурирање породичног живота. Послови који су некада аутоматски приписивани мужевима данас се третирају као и свака друга професионална услуга – попут доставе намирница или таксија нарученог путем апликације.

Мањак мушкараца у Летонији неће ускоро нестати. Али, на типично балтички начин – мирно, практично и без много драме – земља се већ прилагодила. Не може да створи више мушкараца, али може да обезбеди да се бар неко појави и поправи покварени судопер.