Ископавањем у близини магистралног пута Мојковац – Колашин пронађени су посмртни остаци четири особе, а верује се да је реч о официрима Војске Краљевине Југославије (ВКЈ) страдалим током лета 1942. године.
Четири људска костура пронађена су 12. маја, преко пута Храма Христовог Рождества, када је по налогу судије за истрагу Вишег суда у Бијелом Пољу и рађено ископавање – сондажа, након чега су ексхумирани и послати на обдукцију.
То је „Вијестима“ рекао председник Савета за грађанску контролу рада полиције Зоран Челебић, који је добио извештај од вршиоца дужности директора Управе полиције Лазара Шћепановића.
Према том документу, надомак мојковачког Храма сахрањено је седам, а не шест официра, како се првобитно веровало.
Објашњено је и да је сондажа првобитно започета 28. априла, али да је обустављена када су потомци страдалих официра пронашли скелет.
„Дана 28. априла 2025. године, Општина Мојковац обавестила је Одсек безбедности Мојковац да ће се 28. и 29. априла вршити ископавање посмртних остатака официра ВКЈ страдалих у Другом светском рату, а место сондаже је у близини магистралног пута Мојковац – Колашин, тачније преко пута Храма Христовог Рождества. У вези са тим обавештењем упознато је Више државно тужилаштво у Бијелом Пољу, као и Управа за заштиту културних добара. Потомци страдалих официра извршили су делимично ископавање – сондажу, и том приликом су пронађени остаци људског скелета, након чега је обавештен ОБ Бијело Поље и ископавање је заустављено“, навео је Шћепановић у извештају Савету за грађанску контролу рада полиције.
Челебић је од Управе полиције затражио податке о њиховим активностима током прошле и ове године, по налогу Специјалног државног тужилаштва (СДТ) и других државних органа, а које се односе на предмете и наводе о постојању масовних гробница цивилних жртава из ратног и поратног периода од 1941. до 1945. године, углавном страдалих из идеолошких разлога.
Из документације која је достављена проистиче да су службеници ОБ Мојковац поступали по налогу Вишег државног тужилаштва у Бијелом Пољу, у вези са ископавањем посмртних остатака официра Војске Краљевине Југославије страдалих у Другом светском рату.
Шћепановић је известио Савет да су о пронађеним остацима људског скелета обавестили вишег државног тужиоца у Бијелом Пољу, Славенка Смоловића, који се изјаснио да се даље ископавање – сондажа обустави:
„И да се место на ком је ископавање започето обезбеди јер ће се вршити ексхумација и обдукција посмртних остатака, за које се претпоставља да ће бити пронађени на том месту.“
Истакао је да је потом ОБ Мојковац од стране истражног судије Вишег суда обавештен да ће се ископавање – сондажа, а тиме и ексхумација и обдукција посмртних остатака, обавити 12. маја 2025. године.
„Ексхумација је започета у 9:00 часова у присуству истражног судије Вишег суда у Бијелом Пољу Вукомира Бошковића, вишег државног тужиоца Славенка Смоловића, лекара специјалисте судске медицине, обдуцента Немању Радојевића и потомака лица која су сахрањена на том месту, како се претпоставља, током лета 1942. године. Радови на сондажи завршени су у 13:30 часова. Пронађени су посмртни остаци – четири људска костура која су изузета са лица места од стране обдуцента“, наводи се у извештају достављеном Савету, у који „Вијести“ имају увид.
Према том документу, у наредном периоду се очекује да Виши суд у Бијелом Пољу донесе нове наредбе за прекопавање магистралног пута:
„Јер се према казивању потомака посмртни остаци још три особе налазе на том месту. Такође, како се током ископавања дошло до сазнања од потомака да је ту сахрањено укупно седам, а не шест лица, Суд ће накнадно донети нову наредбу за ексхумацију свих седам лица.“
Челебић је за „Вијести“ рекао да би поступање Општине Мојковац можда могло постати пример добре праксе и смерница за грађане и потомке страдалих и у другим општинама Црне Горе:
„Али сматрам да је важније да имамо системски приступ на нивоу државе. Приступ председника општине Мојковац Веска Делића заслужује јавну похвалу и подршку јер се одговорно и хуманистички понео према интересима и потребама локалног становништва. Оно што у конкретном случају није добро јесте неуједначена судска пракса у поступању виших судова у Бијелом Пољу и Подгорици у односу на ратни догађај у Мојковцу и ратне и поратне злочине у Никшићу, на Цетињу и у Бару. Поздрављамо професионално поступање полицијских службеника и Управе полиције у целини, као и рад Специјалног државног тужилаштва и Главног специјалног тужиоца Владимира Нововића, чији се захтеви за ексхумацију жртава ратних злочина у централном и јужном делу Црне Горе упорно одбијају. Због тога нема ни напретка у предметима. То је необјашњиво. Неуједначена судска пракса мора бити отклоњена. Свестан сам да је то обично изазовно и захтевно, али овде се ради о идентичним чињеничним околностима па нема разлога за различит судски третман. Свима је стало до правне сигурности и доследности судске власти – како у Бијелом Пољу, тако и у Подгорици – јер се то негативно одражава на владавину права и примену конвенцијског права у Црној Гори. Закон не прави разлику међу грађанима и све нас једнако третира, па тако треба да се понашамо и према његовој примени“, рекао је Челебић.
Према доступним подацима, у Мојковцу се трага за посмртним остацима припадника Југословенске војске у отаџбини које су комунисти убили, а њихова тела потом бацили у Блишковску јаму на планини Коврен.
Медији су раније објавили да су тела краљевских официра Јована Мишнића, Дмитра Крговића, Петра Крговића, Блажа Раденовића, Јанка Гашевића и Николе Балтића 15. јуна 1942. пренета и сахрањена на тадашњем гробљу у Мојковцу.
Годинама касније, комунистичке власти су одбиле захтев породица да, током изградње магистралног пута Бијело Поље – Мојковац – Колашин, њихови посмртни остаци буду измештени, па су њихови гробови завршили под асфалтом.
Према неким сведочењима и документацији Државног архива Црне Горе, место где су официри сахрањени налази се у правцу садашњег улаза у Храм Христовог Рождества, где су и пронађени посмртни остаци након што су породице ликвидираних официра поднеле захтев за ексхумацију.
Најава новог закона радује све
Челебић је за „Вијести“ објаснио да Савет за грађанску контролу рада полиције годинама интензивно и са посебном пажњом прати поступање полицијских службеника по питањима постојања масовних гробница цивилних жртава из ратног и поратног периода (1941–45), који су страдали из идеолошких разлога.
„Црна Гора је једина земља бившег социјалистичког блока која се није званично одредила према невиним жртвама политичког прогона и насиља, посебно онима након завршетка Другог светског рата када је паралелно са ослобођењем земље завршена и социјалистичка револуција, која је однела и бројне невине жртве које су страдале искључиво из идеолошких разлога – због неслагања са комунизмом или недовољне подршке. Најава премијера Црне Горе Милојка Спајића да ће се приступити изради новог Закона о гробљима охрабрила је све у друштву који су посвећени заштити људских права. То би могла бити прилика да се званично признају ратне и поратне невине жртве и да се држава Црна Гора према њиховим посмртним остацима однесе хуманистички, потврђујући њихов интегритет и људско достојанство“, казао је Челебић.
Истакао је да такав приступ снажно подржавају све верске заједнице, а посебно Православна црква у Црној Гори.
Додао је да је Савет апеловао на премијера да се код надлежног министарства заложи да се неколико одредби новог Закона о гробљима посвети и овој проблематици:
„Исказали смо спремност да приступимо изради нацрта одредби закона које би се односиле на прикривене и необележене гробнице из ратног и поратног периода, а затражена је и непосредна консултација са премијером или његовим најближим сарадницима. Очигледно је да професионални приступ полиције и тужилаштва, па и правосуђа, није довољан да се реши ова озбиљна проблематика – потребна је и политичка воља и нова решења“, поручио је Челебић.
Без напретка у случају јаме „Котор“
У случају жртава из јаме „Котор“ у Никшићу нема озбиљнијег напретка. Треба проверити на који начин Виши суд у Подгорици може да допринесе владавини права, рекао је Челебић.
Он је истакао да су последње информације које имају – да су средином октобра 2024. полицијски службеници Одсека безбедности Никшић поступали по том предмету заједно са службеницима Центра за екотоксиколошка испитивања:
„Том приликом су, по ко зна који пут у последњих седам година откако је формиран предмет, извршена мерења хемијске штетности у самој јами на дубини од 35 метара, коришћењем сонде“, рекао је председник Савета.
СДТ поступа у предмету Зековића
Шћепановић је обавестио Савет да су службеници ОБ Цетиње 16. маја запримили пријаву о несталом лицу Момчилу Зековићу, којег су, према наводима из пријаве, припадници X црногорске бригаде 13. новембра 1944. године, у вечерњим часовима, одвели из његовог дома у насељу Богданов крај, Цетиње.
„Након консултација са поступајућом тужитељком у ОДТ Цетиње, Сањом Радуновић, предмет је достављен Специјалном полицијском одељењу на даље поступање“, рекао је Челебић.
Mojkovac Foto: Dmitry Evteev / Alamy / Profimedia
