Преговори САД и Ирана – и неуспех може да буде успех
Иранска делегација предвођена председником парламента Гхалибафом и шефом дипломатије Абасом Арагчијем стигла је у Исламабад на преговоре са делегацијом САД коју предводи потпредседник ЈД Венс. У Пакистану би требало да се данас наставе преговори од којих су очекивања скромна. Чак, постоји могућност да се састанак уопште неће ни одржати.
Преговори су заказани у време када су обе стране прихватиле примирје, али се оно не поштује. Америка ратује преко Израела који је наставио са нападима на Либан, док Иран ратује преко Хезболаха који одговара на израелске нападе.

Парадокс данашњих преговора је да многи аналитичари сматрају да, иако не успеју – могу да покрену ситуацију у позитивном смеру. Није кључ данашњих преговора да донесу трајни мир. То је немогуће, јер Израел је сметња постизању дугорочног споразума са САД са Ираном. Успех преговора ће се мерити другим аршинима.
Ако у овим преговорима Вашингтон пронађе начин да избегне повратак у бесмислени рат који много кошта, а доноси само проблеме, онда ће потпредседник Венс да се из Пакистана врати као човек који је обавио велики посао и за Сједињене државе и за себе. Вашингтону најмање треба да му Иран буде “нови Вијетнам”. ЈД Венс, који се од почетка рата држао резервисано сада има шансу да досегне дипломатске висине и себи отвори државничке перспективе.
Делегација из Техерана је у Пакистан дошла авионом у којем су на седиштима биле фотографије деце погинуле у школи коју су бомбардовали авиони САД. То није само пропагандни потез. Није ни верски – јер би у том случају биле фотографије убијеног ајатолаха Али Хамнеија. Иран се бори за опстанак, под претњом општег уништења, у ситуацији када, опет парадоксално, има минималну предност и у тактичком и политичком смислу, а посебно премоћ у уцењивачком капиталу.
Примирје за сада више одражава иранске, него америчке услове, јер ће преговори бити настављени о предлогу из Техерана од 10 тачака, а не о Трамповом – од 15 тачака. Иран ће задржати контролу над Ормуским мореузом током примирја и наставити да наплаћује транзитну таксу бродовима који ту пролазе.
Вашингтон, Трамповим свакодневним претњама ( које делују сулудо) прикрива реалност – да је признао иранску власт над Ормузом. Иран објективно има предност у одређивању услова преговора. У рукама Ирана је шанса да се САД извуку из овог рата у који се заглављују све дубље.
Друго питање је обогаћивање уранијума. Ако то Венс прихвати, онда му тријумфални повратак у Вашингтон зависи само од тога како ће медијски претворити пораз у “победу”. Али, то није проблем за спин докторе који пружају услуге Белој кући.
Иран ће тражити повлачење војске САД из региона, тврде аналитичари. Тешко је замислити да Вашингтон то прихвати, јер би то значило, пре или касније, нестанак Израела. Трговина на данашњем састанку би, тврде познаваоци прилика, могла да се погађа око тога да престану напади Израела на Либан, што уосталом тражи цео свет. И то би био велики успех.
Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Irana
Миливоје Михајловић Наш портал
