Рат за Гренланд преко бурбона

Тешко да ће се пуцати због Гренланда, али Доналд Трамп сада добија одговор на најављене додатне царине на европске производе.

Не зна се шта је бурбон, амерички виски, скривио некоме у Бриселу, тек то пиће увек се прво нађе на удару санкција ЕУ када ваља одговорити на америчке казнене царине.

Амбасадори држава чланица при ЕУ у недељу (18. јануар) нису успели да утаначе хитне царине, јавља Ројтерс. Али ту је механизам договорен у јулу о аутоматском одговору.

Како је неименовани дипломата рекао Ројтерсу, царине би биле тешке 93 милијарде евра и погодиле америчке авионске делове, соју и пилетину. И наравно бурбон.

То након што је амерички председник Доналд Трамп припретио да ће од фебруара појачати царине на робу из оних земаља ЕУ које су подржале суверенитет Данске на Гренланду. Царине би скочиле са 15 на 25 одсто, уколико се и даље буде одбијала његова понуда да напросто пазари острво.

Одлаже се споразум о царинама?
ЕУ је ионако прихватила вазални положај у трговинској политици када је, у јеку прошлог царинског обрачуна, прихватила да укине све царине на америчке производе, док Сједињене Државе и даље са 15 одсто глобе робу са друге стране Атлантика.

Но тај споразум је требало званично да буде ратификован тек ове среде (21. јануар), али сада Европски парламент прети блокадом.

„Трамп неће добили бесцарински приступ за своје америчке производе“, рекао је баварски конзервативац Манфред Вебер, први човек Европске народне партије. То је, каже, договорио са другим шефовима посланичких група у Европском парламенту.

Како додаје, ако Трамп не докаже да ће се држати правила, добиће снажан одговор ЕУ.

Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен такође је најавила „постојан и одлучан“ одговор. Шефови држава и влада чланица срешће се вероватно у четвртак (22. јануар) да размотре даље кораке.

Како јавља агенција дпа, званични Париз се залаже за покретање ретко коришћеног инструмента којим би могао да ограничи америчким компанијама приступ јавним набавкама, инвестицијама и банкарским пословима, те да ограничи трговини услугама на оним пољима где САД имају суфицит у размени са ЕУ.

Иако је то на дугом штапу, могло би посебно да погоди интернет-дивове из Силицијумске долине.

Пропала политика ласкања
Трамп је током викенда поновио намере о анексији Гренланда и опет то правдао наводном руском и кинеском претњом.

Њему се није допало што су европске земље и Канада послале по неколико војника на позив Данске, у мисију да се тобоже испита шта се додатно може учинити за безбедност Арктика.

На Гренланду, аутономној области Данске, према анкетама 85 одсто људи одбија америчку анексију. Неизвесно је и како би евентуална америчка војна интервенција утицала на будућност НАТО. Једино је извесно – Данска и савезници не би могли да војно бране острво.

Реторика из европских престоница о Гренланду битно је оштрија него оцене о упаду у Венецуелу и отмици Николаса Мадура. Тако је немачки канцелар Фридрих Мерц код куће пожњео критике и спрдњу кад је изјавио како је процена америчког напада на Венецуелу „веома комплексна“ са становишта међународног права, те да његовој Влади треба доста времена да све извага.

Код Гренланда пак су се у ЕУ сетили принципа територијалног интегритета.

Пишући о новој рунди најављених санкција, лондонски Гардијан оцењује да је пропала тактика ЕУ да „ласка“ Трампу.

„Неизговорени разлог што је Европа прошли пут прихватила асиметричну трговинску нагодбу јесте нада да ће тако задржати САД при подршци одбрани Украјине у рату против Русије, да ће пружати капацитете попут обавештајних које Европа нема јер је деценијама мало улагала у одбрану“, оцењује лист.

Но сада је, пише, Трамп можда претерао. Успео је да уједини у Европи чак и мејнстрим политику и крајњу десницу. „Наредне седмице показаће да ли ће овог пута бити друкчије него прошлог.“

Фото: Унспласх/Род Лонг

Немања Рујевић Време