Талибани у Авганистану дозволили мушкарцима да туку супруге и децу – све док им не ломе кости
Талибани су усвојили закон који дозвољава мушкарцима да туку своје супруге, све док то не изазове „прелом костију или отворене ране“.
„Тхе Телеграпх“ је дошао до казненог законика на 60 страна, који је потписао Хибатулах Акундзада, врховни вођа талибана, и који је дистрибуиран судовима широм Авганистана, а који премлаћивање супруге класификује као „та’зир“ – дискрециону казну – а не као кривично дело.
Супруг може слободно да удари своју жену и децу, под условом да насиље не остави видљиве преломе костију или отворене ране.
Чак и када се може доказати тешка повреда, максимална казна је 15 дана затвора.
Закон је написан тако да је тај праг готово немогуће достићи.
Да би поднела пријаву, жена мора лично да покаже своје ране мушком судији, док је потпуно покривена велом и у пратњи мушког старатеља. У већини случајева породичног насиља, тај старатељ је супруг који је починио премлаћивање.
У законику не постоји одредба која забрањује физичко, психолошко или сексуално насиље над женама.
За оне које ипак покушају да побегну, закон нуди нову замку.
Члан 34 наводи да жена која оде у родитељски дом без дозволе супруга, чак и да би побегла од насиља, може бити осуђена на до три месеца затвора. Чланови породице који јој пруже уточиште суочавају се са истом казном.
Законик руши правни оквир успостављен под претходном авганистанском владом, укључујући закон из 2009. године који је криминализовао принудни брак, силовање и родно засновано насиље и предвиђао казне од три месеца до годину дана затвора за породично насиље.
Авганистанци из радничке класе, на дну хијерархије, суочавају се са затвором и телесним кажњавањем.
Законик изричито прави разлику између „слободних“ грађана и „робова“.
Захтев да се на суд доведе мушки пратилац, који је у већини случајева управо злостављач, чини правду структурно немогућом.
Криминализација одласка у родитељски дом чини бекство структурно немогућим.
Талибани су потом одлучили да је и само расправљање о казненом законику кривично дело.
Такође, истим закоником, наставницима је дозвољено да туку децу о којој брину, при чему се само најтеже повреде – преломи костију, поцепана кожа, тешке модрице – дефинишу као прекорачење.
Foto: Pixabay
Аутор:
