Alarmantni podaci o najopasnijem oružuju Stokholmskog instituta za mir. Opasnost od upotrebe nuklearnih bojevih glava u vojnim sukobima u Aziji
BROJ nuklearnih bojevih glava na svetu je smanjen, ali se kvalitet te vrste oružja neprekidno povećava. U godišnjem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za mir (SIPRI), najviše zabrinjava činjenica da je crna tačka južna Azija, gde Indija i Pakistan ubrzano uvećavaju svoje nuklearne rezerve.
Šef istraživanja Šenon Kajl, u razgovoru za Dojče vele, kaže da su oba rivala poboljšala tehnologiju izrade materijala za nuklearno oružje, tako da će „njihovi arsenali tokom narednih deset do 15 godina realno da se udvostruče, čak utrostruče“. To stvara bojazan ne samo od nove trke u naoružavanju u regionu i povećava opasnost od upotrebe nuklearnih bojevih glava u vojnim sukobima u Aziji.
– Ne radi se samo o trci između Indije i Pakistana – dodaje Oliver Majer, stručnjak berlinske Fondacije za nauku i politiku. – I Kina je deo jednačine, tako da imamo posla sa trojnim naoružavanjem. A to je novo.
Indija i Pakistan nisu potpisali ugovor o neširenju nuklearnog oružja. Zbog toga bi, kaže Majer, međunarodna zajednica morala da izvrši pritisak na te dve države, čija bi posledica bilo otvaranje dijaloga o uspostavljanju poverenja i veća transparentnost u pogledu zaliha atomskog oružja.
– I kriza u Ukrajini će se svakako odraziti na nuklearnu politiku Moskve – proriče Majer. – Rusija ponovo pridaje veliku važnost atomskom oružju, pa i onom kratkog dometa, stacioniranom u Evropi.
Početkom ove godine ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je za vreme krimske krize bio spreman da upotrebi atomsko oružje i time izazvao veliku poviku NATO.
Kad je reč o mogućnostima za smanjenje nuklearnih arsenala, budućnost ne izgleda baš ružičasto. Ako se uopšte nešto i desi, biće to stacioniranje atomskog oružja srednjeg dometa i veličine – u Evropi – zaključuje Šenon Kajl.
NOVA TRKA AMERIKE I RUSIJE
PREMA izveštaju SIPRI, početkom ove godine, na svetu je bilo 15.850 nuklearnih bojevih glava u devet zemalja – SAD, Rusiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Kini, Indiji, Pakistanu, Izraelu i Severnoj Koreji – oko 500 komada manje nego lane. SAD i Rusija su, u stvari, „pročistile“ svoja skladišta uklonivši zastarelo atomsko oružje, ali dve zemlje sprovode i skupe investicione programe modernizacije raketa-nosača i bojevih glava.
