Sinoć oko 21 časa desilo se nešto skandalozno. Patrola vojne policije pokušala je da na kućnu adresu uruči poziv Predsedniku Vojnog sindikata Srbije za ročište pred vojnodisciplinskim sudom. Ovom prilikom kao u akcionim filmovima rotacijom su uzbunili kompletan košiluk Predsednika Vojnog sindikata Srbije kao i porodicu. Čemu sve ovo? Šta je sledeće? Možda hapšenja i likvidacije?
Poziv za vojnodisciplinski sud se uručuje preko Vojne pošte ili na adresu advokata, a nikako na kućnu adresu i nikako na ovakav način. Posebno je skandalozno zakazivanje ročišta i u terminu kada je najavljeno da će se delegacija Vojnog sindikata Srbije nalaziti u poseti Sindikatu odbrane i bezbednosti Republike Makedonije.
Čemu frka? Vojni sindikat Srbije proglašen je lažovom u većini medija dana 29.09.2017.godine u jutarnjim časovima, ne malo za tim, samo par časova kasnije udarna vest na svim medijima je povećanje dnevnica zaposlenim u vojsci i to odmah, pa čak i retroaktivno. Odakle novac? Pa kako odakle? Uvek je i postojao. Javnost se truje vestima o povećanju plata od 10%, da bi na svaku ovakvu vest fiskalni savet odgovorio sledećeg dana da je to neodrživo i da povećanje ne može biti veće od 5%. Čemu više ova zaluđivanja javnosti?
Ali kako je sve ovo krenulo, bar za Vojni sindikat Srbije? Počelo je sa četiri sindikalna zahteva.
Prvi zahtev je bio zaključenje kolektivnog ugovora. Stvar čista. Vojni sindikat Srbije je reprezentativni sindikat i Zakon o radu propisuje zaključenje kolektivnog ugovora. Ali Ministarstvo odbrane je reklo – NEĆEMO. Obzirom da je ovo jedan od načina da se reši diskriminatorski stav prema civilnim licima na službi u Vojsci Srbije i status profesionalnih vojnika koji su najbrojnije članstvo Vojnog sindikata Srbije, nismo mogli odustati od ovog zahteva.
Sledeći zahtev je bio da se plate isplaćuju u iznosu koji je predviđen zakonom koji je donela upravo ova vlast. Traženo je da osnovica plate bude 75% prosečne u Republici Srbiji, jer je trenutno 55%. Minimum koji je predviđen Zakonom o Vojsci Srbije iznosi 75%. Ovde je sve jasno.
Vojni osiguranici su u nepovoljnijem položaju što se tiče zdravstvene zaštite u odnosu na sve građane Republike Srbije. Participacije za lečenje u vojnim zdravstvenim ustanovama često iznose i više od plate zaposlenog u Vojsci Srbije, dok su za sve ostale građane one simbolične. Traženo je da se izjednačimo sa svim ostalim građanima. Mnogo li je?
I konačno traženo je da se potpiše famozni prostorno-tehnički sporazum za rad sindikata kojim bi se definisala prava i obaveze i sindikata i poslodavca, kao i obezbedili osnovi uslovi za rad sindikata. Čak ni ovo nije hir, već obaveza predviđena Zakonom o radu, koji je gle čuda, donela upravo ova vlast.
Pokušano je inicijativama. Mi pošaljemo inicijativu. Ministarstvo odbrane je odloži u fioku i ne odgovori na istu u zakonskom roku, često ne odgovarajući nikada.
Pokušali smo tužbama. Sudstvo suprotno Ustavu sluša vlast i ne postupa po tužbama.
Pokušali smo kroz medije. U atmosferi medijskog mraka nismo otišli daleko.
Prisilili su nas da izađemo na ulicu. Izašli smo, predočili probleme ali i dalje nas poslodavac ne konstatuje.
Narod nije slep. Video je šta se dešava i podržao nas je. Na jednom od protesta bilo je čak 100.000 ljudi. E tu se javila obaveza. Obaveza prema tom narodu koji nas je podržao.
I eto kako je sve počelo. Počelo je tako zato što je vlast sujetna, samoživa i nema razumevanja za probleme naroda.
Kako sada da vlast održi iluzije koje plasira i izbori se protiv neistomišljenika, jedino demonstracijom sile koja se kako vidimo počinje sprovodi
IZVOR: VOJNI SINDIKAT SRBIJE
