Istovremeno, jedan od udarnih tekstova u novinama bio je „Vlada ima 147 automobila i traži još“, s posebnim osvrtom na automobil u kojem se vozio premijer Zoran Đinđić i detaljnim opisom „blindiranog BMW-a“, koji pored bogate opreme ima čak i TV prijemnik!
Kakav je tretman u „ozbiljnim“ medijima tada dat pokušaju Dejana Milenkovića Bagzija da ubije predsednika Vlade, najbolje svedoče ova dva naslova i ova dva teksta. Pamtim kako su se neke, tada starije i iskusnije kolege, sprdale sa atentatom kod hale „Limes“ nazivajući ga „još jednom Đinđićevom predstavom“, a bilo je i onih koji su komentarisalii: „Tako mu i treba kad je krenuo da otvara fabrike po Republici Šumskoj“, kako su podrugljivo zvali Republiku Srpsku. Treba li da napominjem da su te iste kolege samo dva meseca kasnije lile krokodilske suze za ubijenim premijerom i kako neki od njih do dana današnjeg glume da su bili bliži Đnđiću i od članova njegove porodice.
Isti ljudi su istovetno reagovali i juče. Zakucavanje automobila punog ovejanih kriminalaca u vozilo predsednika republike dočekali su kao odličan povod da još jednom po društvenim mrežama psuju, pljuju i zbijaju morbidne šale na račun Aleksandra Vučića. Od „benignih“ da se predsednik „budališe“, preko brige za pohapšenim putnicima „bentlija“, do otvorene kuknjave što atentat nije uspeo i što Vučiću konačno ne mogu da pišaju po grobu.
Ljudi, opametimo se. Kroz istoriju smo dovoljno nauka imali.
