– Trebalo bi da idete na još dve operacije, kičme i glave, gde vam kost pritiska mozak. Ali, obe su previše rizične, pa ćete morati da se zadovoljite i sa ovih 18, koliko ste ih do sada imali – saopštili su lekari Melkioru Posavcu iz Jagnjedovca.
Posavac je, prema svemu sudeći, jači od svih teških dijagnoza koje su ga zadesile. Nadživeo je i neke lekare koji su govorili da neće dočekati 80 godina.
Pre 25 godina već je bio među otpisanima, ali se vratio među žive.
– Operisao sam slepo crevo, a nakon zahvata nešto se zakomplikovalo. Odjednom sam postao crn kao ugalj i ničeg se nisam sećao. Kum, koji je ležao uz mene u sobi, panično je pozvao medicinsku sestru rekavši joj kako ne može da me probudi, da ne dajem nikakve znakove života i kako misli da sam umro.
Pokrili ga plahtom po glavi
Sestra je pozvala lekara, koji me je pregledao, rekao da me pokriju preko glave i nakon dva sata odvezu u mrtvačnicu – govori Melkior, najpoznatiji i najdugovečniji pacijent koprivničke bolnice, od kojeg tad, na svu sreću, ruke nije digla nijedna medicinska sestra, koja je svima ponavljala da ga treba reanimirati. Život mu je visio o koncu i vodila se žestoka borba za njega, a on je tek idućeg dana shvatio šta se zapravo dogodilo.
– Kada sam došao k sebi, pitao sam lekara šta mi se dogodilo i zašto se ničega ne sećam, na šta mi je on odgovorio da mi je stalo srce, pluća su prestala da rade i mozak mi nije dobijao kiseonik. Elektrošokovima i raznim aparatima na koje su me priključili vraćali su me u život i u tome su i uspeli – dodaje Melkior. Na sreću, nikakvih trajnih oštećenja zbog toga nije imao.
Imao je teško detinjstvo
– Toga dana sam se drugi put rodio – zadovoljno kaže ovaj svojevrsni medicinski fenomen. Govori da nikada nije pušio niti pio alkohol, a svoju sklonost ka bolestima vidi u najranijoj mladosti, kada su mu davne 1944. godine, kada je imao tek nešto više od dve godine, ubili roditelje. To je, tvrdi, na njemu ostavilo teške traume, koje su, smatra, uzrok brojnih zdravstvenih tegoba. Osim što je pobedio smrt od komplikacija izazvanih operacijom slepog creva, Melkior je tri puta imao vezana creva, operaciju kostiju desne noge…Ove godine su mu zbog tumora izvadili bubreg.
Živi sa jednim bubregom
– Neke operacije bile su prava šala u odnosu na ovu zadnju, kad mi je dijagnostifikovan tumor bubrega. Odstranili su mi ga nakon što sam deset dana proveo pod anestezijom. Sada živim sa jednim bubregom, baš kao i moja šest godina mlađa supruga Nadica, kojoj su posle 12 godina dijalize transplantovali bubreg. Zajedno, svakog dana uzimamo više od 40 lekova, a polovina otpada na mene – govori Melkior, kojeg sve osoblje koprivničke Opšte bolnice prepoznaje. Za njih ima samo reči pohvale jer, da njih nije bilo, verovatno bi, kaže, već davno bio pod zemljom.
– Nedavno sam u bolnici, gde idem na redovne pretrage, posle operacije bubrega naišao na jednu medicinsku sestru. Malo bolje sam se zagledao u nju, na što mi je ona sa smeškom rekla: ‘Melkiore, zar me ne prepoznajete? Pa ja sam sestra koja je tražila da vas reanimiraju pre punih 25 godina’ – kroz osmeh govori Melkior prepričavajući svoje svakodnevne susrete sa osobljem bolnice u kojoj je, kako kaže, proveo gotovo dve godine.
