Зашто полиција није реаговала на позиве када се рушила Савамала? Косово је сада и члан ФИФА. Шта би могло да се деси на СП 2018. у Русији? Штампа на немачком примећује и коментарише …
Ноћна акција илегалног рушења у ћетврти Савамала у Београду скренула је пажњу и Андреасу Ернсту, који за швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг, редовно извештава из Србије.
„25. априла у два сата ујутро тридесет људи у црним униформама је блокирало Херцеговачку улицу у Београдској четврти Савамала. Носили су маске и били наоружани палицама. Њихова возила нису имала регистарске таблице, а имали су и три багера. Они који су се у то доба враћали кући, морали су да иду неким другим путем. Униформисани људи су им претили, а чуварима комерцијалних објеката су одузели телефоне. Најмање један је везан. Онда су багери кренули у акцију: у року од три сата, ред кућа је сравњен са земљом. Када је сунце изашло, маскирани људи су нестали као духови.
Наредба полиције да се не ради ништа
Али, заиста застрашујући део приче је ово: мештани и пролазници који су били сведоци дешавања, узалуд су звали полицију. Диспечери су их упућивали на комуналну полицију, која је део градских власти. Међутим, и они су изјавили да нису надлежни. На аудио снимку разговора, који је објавио омбудсман, полицајка се обраћа свом претпостављеном: „Шефе, овде Биља. Онај кога су везали, позвао локалну полицију. Али ништа. Да ли да урадимо нешто? Ништа? Аха, океј, ништа.“
Аутор потом објашњава да се Савамла налази на грађевинском земљишту предвиђеном за Београд на води. „Посебним законом, парламент је поједноставио експропријацију и ван снаге ставио урбанистички план у том делу града. Чињеница да обимне законске могућности већ постоје, чини ову ноћну акцију још чуднијом.
Премијер Александар Вучић, који је те ноћи славио изборну победу, дуго је ћутао. Тек када је омбудсман Саша Јанковић објавио извештај, раније ове недеље, Вучић је кренуо у офанзиву: Критичари нека власт оставе да ради на миру, уместо да скупљају јефтине политичке поене. Само је неколико нелегалних зграда срушено, тамо где ће једног дана стајати најлепши део Београда. „Ко год је те куће рушио ноћу, тај је тотални идиот. Требало их је рушити у сред бела дана! “
У извештају омбудсмана пише: Не-интервенција полиције не може се приписати појединачним пропустима, већ је део свеобухватног плана. Према извештајима медија, јавно тужилаштво још увек чека на полицијски извештај.
У међувремену, Београд врви од гласина. Један активиста који жели да остане анониман, каже да су два човека у Херцеговачкој улици одбили да прихвате понуђену накнаду за експропријацију. Након тога је „некоме горе“ пуко филм.
Очигледно је да су инвеститори из Абу Дабија веома иритирани бруталним поступком својих партнера. Као искусни капиталисти, својим српским пословним сарадницима ће за савладавање отпора према Београду на води сигурно предложити суптилнија средства од маски и палица,“ пише Ноје цирхер цајтунг.
Косово у ФИФА: више политике него фудбала
Тиролер тагесцајтунг пише да су изасланици земаља чланица ФИФА у петак (13.5.) на својој генералној скупштини у Мексико ситију са 141 гласова за и 23 против примили Косово у свој савез. Тиме фудбалска репрезентација Косова може да учествује у квалификацијама за Светско првенство 2018. године. Пре десетак дана Косово је са 28:24 гласова примљено у евуропски фудбалски савез УЕФА-. Отпор је стигао посебно из Србије која не признаје Косово. Фудбалски савез Србије је најавио да ће покренути процес пред Међународним судом за спортску арбитражу (ЦАС)“, пише овај лист.
Велт се пак осврће на чињеницу да се Косово може да квалифиикује за свеетско првенство које се одржава управо у Русији, земљи која Косово такође не признаје као независну државу. Тако овај лист прогнозира да, кад би се репрезентација Косова заиста квалификовала за СП 2018., репрезентативци би могли да остану на аеродрому у Москви јер им руски председник Владимир Путин не би издао визе за улазак у земљу.
„Реткост је да је учлањење једног новог националног савеза толико спорно као учлањење Косова. Јер, то је одлука у којој се готово више крије политике него фудбала. Посебно јасно то постаје кад се узме у обзир на којем такмичењу репрезентација Косова може прво да наступи: у квалификацијама за СП 2018. у Русији које почињу у септембру. Баш Русија, дакле, која се као вето-сила у СБ УН побринула за то да Косово не може постати члан међународне заједнице“, пише Велт додајући да већ и само питање о томе у коју групу уврстити Косово постаје политичка ствар. Јер у неким групама би косовска репрезентација играла против земаља које не признају његову независност.
Дијана Рошчић/ Марина Мартиновић DW
