– Сестра ми је дипломирани дефектолог, а нема посла. Ти, министре, можеш да јој помогнеш. Запосли је преко везе! – рекао је младић министру Александру Вулину, приликом његове посете Ужицу.
Николину фотографију објављујемо уз дозволу његовог оца
Тим речима, и сам увидевши како у Србији неке ствари функционишу, јуче је у Ужицу Александра Вулина пресрео Никола Вулетић, младић с тешкоћама у развоју. У неколико секунди и исто толико реченица, момак је оголио тужну истину и постао херој ојађеног и беспомоћног дела нације.
Само Вулин зна како се осећао и колика му је кнедла пролазила кроз грло док му је младић с тешкоћама у развоју, несвестан значаја министра и тежине речи, али свестан тренутка, посредно очитавао буквицу.
Уместо одговора, Вулин је праснуо у смех.
Сведок питања без одговора била је и Сара Кирби, супруга амбасадора САД, која је у име Интернационалног клуба жена донирала сензорску собу Дневном боравку за децу с тешкоћама у развоју.
– Он с менталном ретардацијом зна да се до посла данас тешко стиже без везе и чланства у странци – резонује Николина сестра Јелена Јаковљевић (31), дефектолог.
Незапослена је, годину и по чека посао.
– Због брата сам се определила за овај позив. Никола је дуго био у болницама, а ја сам решила да се посветим тој хуманој струци мислећи да могу нешто да променим. Позив је променио мене. Од ентузијасте постала сам скептик и изгубила веру у државу – прича Јелена.
Не тако давно Вулин је био у Ужицу. Никола је тада сестри пренео: „Заборавио сам да га питам да ти нађе посао, али следећи пут нећу“.
Није заборавио на обећање мада је у међувремену, очито пратећи медијске написе о реконструкцији Владе, више пута питао: „Да ли је истина да ће Вулин да добије отказ“.
– Нашао сам ти посао! Причао сам с министром и он ће те запослити – рекао је младић сестри пошто се јуче вратио кући.
Јелена је једна од 1.102 незапослена Ужичанина са академским звањем.
– Потражила сам срећу у школама, али свуда сам добијала исти одговор – тај кадар нам није потребан. Радила сам у цвећари и у приватном дечјем вртићу. За 17.000 динара месечно шест дана у недељи сам бринула о деци и чистила итисоне. Сад тражим посао као медицинска сестра или трговац – јада се она.
– О Јеленином проблему пред Николом увек причамо у увијеној форми. Показало се да је довољно мудар да укачи неке ствари које скривамо од њега – прича младићев отац Миодраг Вулетић.
Само партија битна
То што и деца знају како функционише наш систем није ништа чудно, јер је партократија једна од основних карактеристика овог друштва. Партијска књижица већ је дуго много важнија од дипломе и то сви знају, чак и најмлађи. То је поразно, али је тако. Увек је било партијског запошљавања, али је диплома била бар предуслов. Данас су дипломе девалвиране, докторати су девалвирани, знање и вештине су девалвирани, једино што је битно је припадност партији. Тужно је што су и деца свесна тога – каже социолог Слободан Вуковић.
Незапослени у Србији
од 30. до 34. године – око 95.000
са завршеним факултетом – око 100.000
Владимир Лојаница Блиц
