I pored brojnih sastanaka lidera evropskih zemalja povodom ove teme i pronalaženja načina da se suoče sa ovim problemom, naučnici ističu da je problem u rukama današnjih generacija ozbiljan.
Nedavni izveštaji pokazuju da i najveća upozorenja potcenjuju situaciju.
Svaka zemlja pogođena je na različite načine. Sajt Independent kreirao je mapu koja pokazuje koliko je koja zemlja spremna da se adaptira na klimatske promene koje predstoje na osnovu info-grafika dobijenih iz indeksa globalne adaptacije koji je deo projekta Univerziteta Notr Dam u SAD.
Treba uzeti u obzir da je mapa zasnovana na rangiranju, a ne na obimnim procenama svake zemlje.
Takođe, ističe se da je mapa pravljena na nivou države, što ne znači da pojedini gradovi ili teritorije visokorangirane zemlje nemaju problema sa suočavanjem sa promenama.
Razvijene zemlje, kao celina, imaju mnogo više potencijala da se prilagode planetarnom zagrevanju. Mapa odražava sposobnost zemalja da reaguju na klimatske promene i steknu bolje uslove za stanovništvo.
Među najviše rangiranim zemljama spadaju skandinavske zemlje, Velika Britanija, Australija i Japan, zatim, Kanada i Amerika i zemlje centralne i jugozapadne Evrope.
Najveći problem, posmatrajući mapu, imaće sve afričke zemlje osim Bocvane, južna Azija i veliki deo jugoistočne i jugozapadne Azije.
Kada je reč o Balkanu, najbolje rangirane su Mađarska i Hrvatska dok Rumunija, Srbija, Bosna i Crna Gora spadaju u kategoriju od 50 – 59 odsto rizika.
