U intervjuu za „Alo!“ prvi put govorio je o tome kako je njegov koalicioni partner i predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvarno reagovao kada mu je saopštio da neće podržati Anu Brnabić za premijera.
Palma nam je otkrio i da li se od tada sreo sa Brnabićevom, kako mu za rukom polazi da dovodi silne investitore u Jagodinu, kao i neke stvari iz privatnog života… Ali krenuli smo od onog najaktuelnijeg…
Šta mislite o unutrašnjem dijalogu o Kosovu, koji je pokrenuo predsednik Vučić?
– Naravno da je neophodan unutrašnji dijalog, ali i dijalog direktan sa predstavnicima Albanaca. Iz prostog razloga što mi iz Beograda i iz Jagodine možemo da pričamo šta hoćemo, ali drugačije se živi na Kosovu. Onaj Srbin koji dole hoće da pravi kuću ili da registruje kola ne dolazi na šalter u Beogradu da uzme dozvolu ili da vadi papire, nego ide na šalter u Prištinu. Mi moramo da shvatimo šta je realnost danas i da što pre uđemo u dijalog sa Albancima. Siguran sam, naravno, da predsednik Vučić neće dati nikada ono što je interes Srbije, tako da i JS i ja lično podržavamo dijalog.
Anu ne gledam ni na televiziji!
Ocenite rad premijerke.
– Anu Brnabić nisam sreo nijednom. Nisam je ni na televiziji video pošto gledam neke druge priloge. Kada je reč o njenom radu, ona lično nije predmet mog interesovanja. Vlada je kolektivni organ, ali i sve odluke se donose uz konsultacije sa predsednikom Vučićem.
A kako vam se čini stav ministra Dačića da je razgraničenje na to šta je srpsko šta albansko najbolje rešenje?
– I to nije loš predlog. Sve je bolje od trenutnog stanja.
Kako komentarišete zategnutu situaciju sa Makedonijom?
– Ja sam siguran da makedonski i srpski narod žele saradnju. Isto tako očekujem da gospodin Zaev sarađuje sa Srbijom jer kada bi pravili neku anketu između srpskog i makedonskog naroda da se ponovo spoje osim Albanca u Makedoniji i Albanaca u Preševu i Bujanovcu, 99 odsto bi svi glasali za to da budemo u jednoj državi. Mi smo sličan narod – pravoslavci, komšije, volimo istu muziku, hranu…
Bliže se beogradski izbori, da li verujete da postoji šansa da se opozicija, koja se malo svađa malo miri, na kraju ujedini i izađe u jednoj koloni?
– To se kod mene u mom kraju kaže: „Ako se neko plaši vrapca, on žito nikada ne seje”.
Odakle mi pare…
Mnogi građani Jagodine su, zahvaljujući vama, prvi put videli more ili Beč. Odakle vam novac da ih stalno vodite na besplatan put?
– Pitaju me i građani iz drugih gradova stalno odakle mi pare da stalno vodim neke delegacije u Beč, u Grčku ili Nemačku. Mi imamo donatore. Početkom ove sezone vodili smo poljoprivrednike i privrednike u Grčku. Od 26. do 31. vodimo razredne starešine iz svih škola ne teritoriji grada Jagodine i učitelje koji su preuzeli prvi razred, a sve plaćaju donatori. A krajem oktobra u Beč tradicionalno vodimo 600 studenata koji će tamo boraviti tri dana, da bi naši studenti videli kako žive njihove kolege u Beču i da Evropa nije baš onakva kakva je u njihovim glavama. E sada – gde su donatori u drugim gradovima? Svaki grad ima donatore, ja to javno kažem.
Ko je po vama najbolji kandidat iz vladajuće koalicije?
– Ne znam koga će oni da kandiduju, o tome tek treba da se razgovara. U ovom trenutku niti ja mogu da predložim nekog, niti znam ko će biti predložen.
Dosta se nagađalo da li će se zbog odluke da ne podržite Anu Brnabić pokvariti dobri odnosi sa koalicionim partnerima…
– Ljubav u politici ne postoji. Postoji interes države i ono što su vaši politički ciljevi i principi. Ja od kada sam se rodio, to nije ideologija, to je moj životni put, imam stav prema toj populaciji, i to svi iz Srbije znaju. Tako da ja i dalje podržavam sve što je dobro u državi, podržavam Vučića, podržao sam ga na predsedničkim izborima, od devet mitinga ja sam na četiri govorio, i ja Aleksandru Vučiću do sada ne mogu da zamerim ništa da loše radi.
Ali ni Vučić lično nije uspeo da vas ubedi da podržite Anu?
– Školski sam primer da demantujem sve u Srbiji koji kažu: „Ako ti Vučić naredi da nešto moraš, to moraš!“ i da Vučić drži sve pod kontrolom. To apsolutno nije tačno. Ja sam pitao Vučića na konsultacijama kada samo bili kod njega i kada sma mu preneo svoj stav šta da kažem novinarima kada izađem, on je rekao, kaži to što je tvoj stav iskreno. Jeste on pokušavao da me ubedi da podržim Anu, ali kada je video da sam čvrst u svom stavu i da neću promeniti svoje mišljenje, odnosno da ću glasati protiv, on je to prihvatio.
Dolazio je neposredno posle te vaše odluke na kik-bos meč koji ste organizovali u Končarevu, jeste tada izgladili odnose?
– Nije njemu to bio prvi put da dolazi u Končarevo. Hvala mu što je došao, on je uveličao taj skup od 20.000 ljudi, i siguran sam da je to i njemu značilo jer on pre svega voli sport. Iznenadio me je tada, jer sam ja znao da on poznaje košarku i fudbal, ali nisam znao da tako dobro poznaje i kik-boks.
Tri ključne teme
Koje su tri ključne teme kojima Srbija treba da se bavi u budućnosti?
– Ključna tema za juče je borba protiv bele kuge. U Srbiji 35.000 ljudi više umre godišnje nego što se rodi. Moramo da vidimo kako da pomognemo porodicama i ne samo jednokratno pri rođenju deteta nego i novim radnim mestima. To je tema broj dva. Dobro radi predsednik države kada je u pitanju dolazak investitora, ja sam iskoristio vremenski period kada je dosta investitora iz Italije odlazilo u neke druge države, u Jagodinu je došlo 12 investitora, osam fabrika, sedam radi, tri su u izgradnji, sada treba da zaključimo ugovor sa jednom fabrikom koja će proizvoditi čarape, zaposliće 500 radnika. Tema broj tri je dokle će Evropska unija nešto novo stalno tražiti i zahtevati od Srbije. Nijedna država koja je poslednjih šest-sedam godina ušla u EU nije imala zahtev da se odrekne svoje teritorije kao što se traži od Srbije. Često nas kao Hrvatska navodno blokira, ali Hrvatska je mesna zajednica Evrope, ona ima podršku i nalog za sve joj daju dve države iz Evrope i jedna preko okeana.
Jagodinu je ovog leta posetilo pola miliona turista. Kako vam je to pošlo za rukom?
– Da bi turisti dolazili, moraju se stalno praviti novi sadržaji, jer ne možete jednom atrakcijom privući veliki broj turista. Mi imamo zoološki vrt, akva-park, muzej voštanih figura, vodopade, tržni centar… I kada su u pitanju investitori, kada dođu u vaš grad, traže da ih vodite da im nešto pokažete, u drugim gradovima ih vode i pokazuju im spomenike koji su stari 200 godina. Ako ništa niste napravili za vreme vašeg mandata, onda imate jako lošu ocenu i nijedan investitor neće uložiti novac. Oni deset puta dođu u vaš grad, a tek jedanesti put donesu odluku da li će uložiti novac i praviti fabriku. Ne mogu drugi gradovi da očekuju da im samo Beograd pomogne, moraju i oni nešto da urade. Jedan grad ima fotelje u Skupštini grada kakvih nema ni u Vladi, došli su i prvo kupili fotelje, zato sam ja doneo odluku da izbacim fotelje iz Skupštine i sedećemo na drvenim stolicama, jer političare mora nešto da žulja da bi mogli da razmišljaju o onima koji su ih tu postavili.
Pojavile su se nedavno vaše slike iz mladosti. Jeste li tada imali pred sobom ove političke ciljeve koje danas ostvarujete?
– Nikada nisam imao ambicije ispred sebe i govorio da hoću da postanem nešto. Sve se samo od sebe dešavalo. Uvek su me drugi ljudi predlagali na osnovu mog rada da budem to što danas jesam. Mene politika nije interesovala, ja sam u novinama čitao samo kursnu listu, sportsku stranu i, daleko bilo, kad neko umre. To je bilo vreme kada se dobro živelo, kasnije sam video da oni koji su vodili grad to što rade, loše rade, da su njihovi predlozi štetni za građane, i na osnovu predloga mojih prijatelja ja sam prihvatio da vodim Jagodinu i tu sam evo četvrti mandat. Ja i da hoću, ne mogu sada da se povučem zato što mi građani već četiri puta na izborima daju preko 55 odsto. U selu gde živim ja dobijem 93 odsto glasova, to je najveće priznanje kada vas cene vaše komšije, iako se ja ekonomski razlikujem od njih, a znamo da teško prolaze ljudi koji se ekonomski razlikuju od komšija. To znači da oni znaju kako smo moj pokojni otac i ja bili privatnici godinama i kako smo stekli kapital.
