Одувек су ми симпатични ти разни београдски центри, организације, факултети, надземни и подземни бирои и канцеларије за – евроатлантске студије, интеграције, ситуације и организације и томе слично. Што би рекао народ у мом крају – ни стра’ ни образа!
Засели јуче у Београду на некаквом скупу „о ширењу руског утицаја у Србији“, па само што не кукају углас. Потамнели у лицу, к’о да су у тамници, увезани ланцима, забринути над званичном статистиком. А она, тј. статистика – неумитна. Расте руски утицај у Србији, а подршка ЕУ опада! Застрашујуће!
Ваздан промишљали шта да се чини да се то промени.
Извесна госпођа, директорка једног од београдских центара за евроатлантске интеграције и студије, која се разуме у све, од ракета средњег домета и балистичких путања истих, преко хрватске спољне политике па до тога да боље од мене зна шта је добро за мене и моју фамилију, била је на скупу најзабринутија. Само што се није расплакала.
Вели, клима у Србији таква да влада „савршена бура“ руских интереса који желе да „спрече Србију у процесу демократизације, стабилизације и европских интеграција“. Застрашујуће по Србију! И не само то, ти Руси, нису усамљени, него им у „савршеној бури“, и они разагоне облаке, помажу и неки у „владајућој структури“ који „не желе да виде Србију у политички захтевној Европској унији“.
И замислите још, тужним гласом рекла је поменута директорка, ти Руси „дискредују у Србији цео концепт система вредности западних земаља“ и то у тренутку док се Русија навелико припрема да „отежа примену Бриселског споразума“.
Заиста, да се човек расплаче! Како су покварени ти Руси! Уз помоћ све видљивије „пропутиновске опозиције“ направили у Србији „савршену буру“, гора њихова бура од „милосрдног анђела“ па сада харају Србијом, спречавају несрећне Србе да у својим кућама усвајају „систем вредности западних земаља“. То је за сваку осуду. То је за сваку српску породицу, појединачно гледано, опасније од НАТО бомби и осиромашеног уранијума! Уствари, Срби би тај систем вредности, западни, абушимице и усвојили, него, не дају им Руси!
Чуди ме да се на поменутом скупу нико није сетио, а ваљало би, да изађе са предлогом да се Србија, уредно опоменута и претходно упозорена, поново бомбардује. Да се сруше још једно пет предграђа па да нам помогну са онколошким апаратима, да види народ њихову доброту. Да се увери у њихове добре намере. Да се Србима добро у главу утуви „систем вредности западних земаља“, и да им више никад, кад их ови анкетирају, не падне на памет да помињу Русију и Путина. Да се на српска поља и ливаде дода још осиромашеног уранијума како би Срби што пре схватили шта им спрема покварена Русија. Боље „милосрдни НАТО анђео“ него „савршена бура“! Ето новог слогана за спас српског народа.
Чуди ме и да на скуп у Београду нису довели Хилари Клинтон. Да се још једном, пред Београђанима похвали како је она најзаслужнија за „милосрдног анђела“, и да исприча како је Била убедила да помогне Србима у усвајању „система вредности западних земаља“. Можда је Хилари са својим стручњацима на поменутом скупу могла и да изађе са прецизнијим процентима, колико је бомби поребно по глави становника, и колико осиромашеног уранијума, процентуално по појединачној српској ливади, како би се Срби спасили од руске пошасти и пропаганде. И, како би се коначно извели на пут европских и евроатлантских инеграција којима се тако тврдоглаво супротстављају никако не препознајући предности и вредности западног система вредности.
И, заиста, писао бих ја јутрос још о погубном утицају „савршене руске буре“ и све видљивије пропутиновске опозиције у Србији, о њиховим активностима на подривању демократије, стабилности и евроатлантских интеграција у нашој домовини, него, све више ме збуњују, како јуче у Београду нагласи поменута директорка, „контрадикторне поруке државног врха како нас ЕУ уцењује и захтева нове услове“.
Искрен да будем, није мени до мене, него, докле ће ти збуњивачи и ти Руси да кваре срећу народа, особитно оних по евроатлантским канцеларијама по Србији?
Како је мало Србима потребно за благостање и свеопшти рај, и како то мало квари нашу срећу.
И како би свет, и како би Србија, и како би све ово око мене било савршено место за живот, само да није Руса и да није ових пропутиновских збуњивача који ме константно спречавају да усвојим „западни систем вредности“ и да га инсталирам у мојој кући!
А, о свему добром што је ЕУ и што је НАТО пакт годинама уназад учинио мени, о добрим делима њиховим, другом приликом. Не може то да стане у овај текст.
Мало ми папира остало!
(Зоран Шапоњић, Искра)
