Ратни командант Сребренице Насер Орић ухапшен је данас у Берну.
Орић је ухапшен на путу за Шведску где је требао да присуствује обележавању двадесете годишњице геноцида у Сребреници.
Орић је ухапшен по потерници Републике Србије.
Интерпол Београд расписао је међународну потерницу за заповедницима одбране Сребренице Насером Орићем и Хакијом Мехољићем у фебруару 2014. године због сумње да су починили кривично дело ратног злочина над српским становништвом у Сребреници 1992. године.
Животни пут Насера Орића: Од Милошевићевог телохранитеља до сребреничког команданта
Рођен је у Поточарима 3. марта 1967. године.
Насер Орић је свој војни рок који се обавезно служио у СФРЈ одслужио 1985. и 1986. године у специјалној јединици атомско-биолошко-хемијске одбране Југославенске народне армије. Из ЈНА је изашао са чином десетара, преноси Радио Сарајево.
Насер је бивши полицајац. Године 1988. завршио је шестомесечни курс у Земуну, а приправнички стаж је одслужио на Савском Венцу у Београду. Као припадник полицијске јединице за специјалне задатке, наставио је да похађа курсеве још две године. Године 1990, Насер је послат на Косово као припадник полицијске јединице за специјалне задатке Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Након тога се вратио у Београд. По повратку у Београд је био телохранитељ Слободана Милошевића, а током демонстрација 9. марта 1991. је учествовао у хапшењу Вука Драшковића. Може се видети на снимку Милошевићевог говора на Газиместану 28. јуна 1989.
Дана 5. аугуста 1991. године, распоређен је на дужност у Станицу јавне безбедности на Илиџи, у Сарајеву. Крајем 1991. године, Насер Орић је премештен у Станицу јавне безбедности у Сребреници, а 8. априла 1992. постао је командир станице полиције у Поточарима.
Дана 17. априла 1992, у Поточарима је основана Територијална одбрана, а Насер Орић је постао њен командант. Командна зона Територијалне одбране Поточари обухватала је месне заједнице Поточари, Ликари, Чауш, Залажје и Ажлица.
Дана 20. маја 1992. године, чланови Кризног штаба ТО-а Сребренице именовали су га за команданта. Дана 27. јуна 1992, Сефер Халиловић, начелник Штаба Врховне команде Армије Републике Босне и Херцеговине званично је потврдио именовање Насера Орића за команданта Штаба ТО-а Сребреница. Насер Орић је командовао свим јединицама потчињеним Штабу ТО-а Сребреница. Дана 8. аугуста 1992, именовање Насера Орића на положај команданта Штаба ТО-а Сребреница потврдило је и Председништво Републике Босне и Херцеговине. Дана 3. септембра 1992, Штаб ТО-а Сребреница преименован је у Штаб Оружаних снага Сребреница. Насер Орић је остао на положају команданта.
Кад је 1. јула 1992. у Сребреници основано Ратно председништво, Насер Орић је постао његов члан. На ту функцију је именован у својству команданта Штаба ТО-а Сребреница.
Командне дужности Насера Орића проширене су кад је почетком новембра 1992. године именован за команданта Здружених оружаних снага подрегије Сребреница. Под његовом командом је било географско подручје које је обухватало територије неколико општина: Сребренице, Братунца, Власенице, те Зворника у источној Босни.
Дана 1. јануара 1994, све јединице под командом Насера Орића преименоване су у Команду 8. оперативне групе „Сребреница“ Армије Републике Босне и Херцеговине.
Дана 12. јула 1994, Насер Орић је унапређен у чин бригадира.
Почетком 1995. године, 8. оперативна група „Сребреница“ постала је 28. дивизија 2. корпуса Армије РБиХ. Насер Орић је остао на положају команданта те јединице све док у аугусту 1995. године није изашао из Армије. Насер је напустио Сребреницу у мају 1995. године.
Ослобађајућа пресуда у Хагу
У марту 2003. Орић је оптужен за ратне злочине. 10. априла 2003. ухапшен је у Тузли и испоручен у Хааг. Прије хапшења Насер Орић се увијек добровољно одазивао на позиве хаашких истражитеља. Дана 11. априла изјаснио се невиним. Дана 25. јула 2003. суд одбија Орићев захтјев на привремено пуштање из притвора.
Суђење је почело у октобру 2004. и трајало до априла 2006. Дана 30. јуна 2006. суд га ослобађа по већини тачака оптужнице, а осуђује га на две године затвора због непредузимања превентивних мера за спречавање окрутног поступања и убиства неколико српских заробљеника у Полицијској станици у Сребреници у периоду између 27. децембра 1992. и 20. марта 1993.
Орић је ослобођен оптужби како по индивидуалној, тако и по командној одговорности. За разарања у селима Кравица, Шиљковићи, Бјеловац, Факовићи и Сикирић, наводи се у пресуди, оптужба није пружила уверљиве доказе да су за њих одговорне босанске снаге, будући да су у тим селима вођене борбе у којима су српске снаге користиле артиљерију, а у случају Бјеловца чак и авијацију.
Претходно је по правилу 98 бис Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба.
Како је Орић већ провео три године, три месеца и двадесет један дан у затвору, суд је наредио његово хитно ослобађање.
Орић је 3. јула 2008. правоснажном одлуком међународног суда у Хаагу ослобођен свих оптужби.
Аутор Авдо Хусеиновић је о Насеровом животу написао књигу „Насер Орић – од Газиместана до Хага и назад“.
цдм фото:анадолија
